Srpski sion

Стр. 72.

„СРПОКИ СИОН".

Б р . 5.

У нровађању ове законске установе издала је кр. земаљска влада наре,пбу од 16. новембра 1876. бр. 18.307, којом је Фиксирала ред земаљских боја, те јавним органима наложила, да јавне знакове и путоказе сходно нропису § 61. овим бојама наличе. Из цитираних законских установа јасно се види, да су у §. 61. одређене, а цитираном наредбом поређапе земаљске боје, које се имају употребљивати код земаљских емблема и да је обавезана употреба тих емблема по §. 61. изрично стегнута само на автономне нослове, дакле на ре презентацију земаљске автопомије но Факторима, који су законом на то позвани, досљедно, да искључиво уиотребљавање није обавезно изван СФере земаљске репрезентације и по том да није 1рађанству наложено, да се може у опће само земаљским бојама служити, а све друго, па и српска застава, да је забрањено. — Забране дакле за српску заставу не садржи ни §. 61. ни цитирана наредба, која у осталом нема бити у протусловљу са законом, кога проводи. Цитиране ове законске установе налазе се у складу са начелом, кога се све модерне државе држе, — јер по опћенитом схваћању дужност и право употребе државних емблема пристоје само Факторима, који државу репрезентирају. Исто је тако, ио опћенитом схваћању дужност и право државе и сваког њеног грађанина тражити, да се државним емблемима достојно поштовање одаје, али правне државе на свијету нема, која би слободу својих грађана стезала на искључиво уиотребљивање боја државних емблема, и која би својим држављанима у опће нрописивала које боје смију, а које не смију унотребљавати. Пракса, која постоји у свим правним државама, иоказује, да је наше становиште оправдано, јер нема правне државе, која би запречавала извјешавање народносних застава изван круга државне репрезентације. У Аустрији, где су редарствени обзири ванредно важан чинилац унравног организма, истичу се заставе свијух народности. Српска и хрватска застава истиче се слободно у Далмацији, шта више не налазе обе те заставе у Босни и Херцеговини на таке запреке какова, је у цитираном вишем налогу садржана. Али ово темељно начело слободе у правној држави није једино исходшпте са којега нолази нокорио потписана опћипа, кад истиче своје мишљење, да је реченим вишим налогом у своме праву новријеђена СпециФИчно упориште за своје правно становниште валази иокорно потписана опћина у правном положају српскога народа у краљевинама Хрватској и Славонији. По прастаром обичају вије се српека народна застава на згради срнског народног сабора у Сријемским Карловцима; дакле на нашем територију. Иод том заставом дочекује српски народ краљевског комесара, који испод те исте заставе у име нашег краља отвара засиједања саборска. Традицијоналним обичајем, дуготрајном, сталном и големом праксом цризнали су дакле најмјеродавнији државни Фактори ову заставу као знак српског автономпог организма, који је краљевским повељама, државним и земаљским законима зајемчен, па зато цијени нокорно нотнисана опћипа, да та застава имаде традицијом освештапо право на заштиту државне власти и без обзира на становниште, које ,је горе часг имала истаћи. —- Досљедно тому може ту заставу сваки грађанин наше отаџбиие слободно употребљавати, и ова опћина је, шта више, дужна као члан српског автономног организма служити се њоме. Са овог правног становништа нолазећи, држимо, да није било основног, правног разлога за випш иалог, по коме је редар1 ство поступало. Остаје нам још да размотримо ствар 1 са становништа редарствених обзира и да Вашој Преузвишености нредочимо нраво стање ствари, из којег чроизлази, да иије било ни стварна новода редарственом утицању у нашу правну СФеру. Од 7 сати у јутро до пол дванаест прије подне реченога дана висиле су заставе на нашем опћинском дому, свијет се није пред нашим домом сакупљао, нити