Srpski sion

„СРПСКИ сион и .

Б р . 19.

двори небеса нлава и земља подножје ногама Његовим и слуге Љегове војске небесне! Г И даваху Му да пије ввно са смирном, а Он не узе" (Мар. 15, 23). Шта ће Њему наној од заноса, што су га таком очајном пригодом до последње кани цедили бедни осуђенпцп, да би им чула обамрла, како не би осетили страшне боле, када џелат сурови привезује на распеће руке и ноге, и кроз њих пробија љуте челичне клинце! Он, Божји син, који је боле телесне исто тако осећао као и ми, хтео је да испије горки пехар јада и натње, без пкаква смешаја, у непотварену чемеру; Он не ће да лажним сновима заћуткује сурову јаву; Он не ће нп часком да се заносп лажним маштанијама; Он хоће да је сасвпм нрисебан до носледњега издисаја! Каква дакле и то дивна и каква величајна, узор-слика од нашега небеснога Учитеља! Када на кога између нас наиђу ма какви часи од очајања, ах, како-ли жудиш, да их заћугкаш и угушиш, или ма и само тек засладиш, ма каквим иразним и нустим таштинама земаљским ! Или зар један између нас издише на постељи самргничкој у заносу и бунилу уверења, да му још није куцнуо последњи час, те сред варљивих маштанија, прелази у озбиљну вечност; место да ју као човек иогледао смрти у очи, и место да је као прави Хришћанин и последње тренутке своје употребио у покајању и у молитви ради спасења бедне своје душе Јеванђелиста нам међутим ни један не прича опширније о томе, како је разапет Спаситељ наш. Срца би им крвљу проканала била, да су хтели да нам потанко онишу, како је џелат бездушни свирепо растезао тело Учитеља њихова, како Му је разапео руке и кроз месо Му и кости челик ударао; или као да су тај страшнп призор хотимице нрииустили нашој уобразиљи, само да би тим живље могли осетити и сазнати, да се све то једино нас ради и нашега ради спасења тако догодило! „И с њим распеше тада и два хајдука, једнога с десне а другога с леве стране." Добри пастир страда за овце међу вуковима; Цар царева умире смрћу бедних робова; Праведник над праведницима умире смрћу свирених хајдука! Јер се тиме извршило пророштво Исаијино. које говори: „н метнуше Га међу злочинце". (Ис.. 53, 12). Да и онда, када Спаситеља нашега на крст

разапеше, и онда Му се, кривоклетници сити наругаше. „А који пролажаху туда — прича нам Јеванђелист Матеј — хуљаху на њ, машући главама својима и говорећи: аха! ти, кнји си се хвастао, да ћеш цркву развалити н за три дана нову начинпти, помози сам себи: ако си, Син Божји, сиђи с крста! А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама, подсмевајући се, говораху: другпма иоможе, а себи не може помоћи; ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крсга, па ћемо 1/а веровати!" (Мат. 27, 39 — 44). А Исус гово раше: „Оче; опрости им, јер не знаду шта чине!" (Лук. 23, 34.) Ето вам дакле Иастира доброга, „којн речју што говори ином, и сам својијем потврђује чином!" Целога свога века учио нас је, да љубимо н саме своје душмане, да благосиљамо оне који нас куну, да се молимо за оне који нас прогањају итд. И што је говорио речју, запечатио је и делом, у најгрознијим приликама! Њега, душмани Његови гоне, ругају Му се, на крст Га разапињу, а Он не тражи у Оца свога легионе анђела небесних, да их сатре и да их разасие као прах и непео, него нх још посматра са крста погледом нуним љубави и милосрђа, иа се шта више чак и молн Оцу своме небесноме, да им опрости грехе њихове и заблуде, јер и тако не знају шта чине! Браћо и сестре! Какав ли је и то днван пример за нас, какав узвншен узор, какво величанствено упутство! Па зар дакле да не чинимо и ми тако нсто?! Вар може под овим небом бити према икоме међу нама веће неправде и љућега прогонства од овога, па да не можемо опростити?! И зар је икада било у читавоме овоме свету и веку невинијега страдања, на да нам на ум не надне судбина Богочовекова и Његов поступак?! Та не заборављајмо, да се ми сваким даном молимо: „и опрости нам дугове наше, као што и ми онраштамо дужницима нашим?! А шта дакле, ако се твој живот угаси, данас или сутра, те свенеш као шарни на пољани цвет, који је још јутроске тако свеже мирисао, а с вечера је тужно свео или га коса покосила? Како лп ћеш тада и моћи тражити и захтевати у Господа оироштења дугова својих, а ти си задржао забележено дугове својих ближњих?! Ах, оираштајмо јодан другом сада одмах, да нас с