Srpski sion

В р . 19

С тр . 301

оне стране гроба не би морила вечна туга, што су овде са нас толико њих остали задужени!. . .. „А бејаше сахат трећи, кад Га разапеше;" у девет сати дакле изјутра подигнут је са земље у вис велики дрвени крст и на њему бледо, измучено, крвљу попрскано тело Спаситељево. А како ли је горак и чемеран сваки час, тренутак сваки у тако страшним мукама, за које је и сам Римљанин Сенека рекао, да је најзверскија и најстраховитија смртна казна! „Елом, Елом, лама савахтани?". т. ј. „Боже мој! Боже мој! зашто си Ме оставио? 1 ' — тако је уздахнуо и сам Богочовек, када се на Њему испуњавале оне пророшке речи плача Јеремијина: „сви, који нролазите овуда, погледајте и видите, има ли бола какав је мој ?" (Плач, 1, 12), и када се на Њему дословце испуњавало оно у истину кобно пророштво псалмопевда Давида: „изнемогох вичући, промуче ми грло и очи ме издадоше, погледајући на Бога! Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом !" (Ис. 69, 3. 21). Морен љутом жеђи, прошантао је на умору Месија: „жедан сам", и војници ругајући Му се и на издисају, напунише сунђер оцта, и помоћу трске принесоше га к устима Његовим Који је толике хиљаде њих напајао на изворима божанствене науке небесне, тај не имађаше, ето, ко ће Му утишати жеђцу на издисају! За живота свога беше Он прибежиште свима беднима и невољнима; а глете, како ли ,је Њега напустио и оставио свет у мукама Му самртним! За свога века никога није отпустио без благослова и успеха; а Њему нема ко да на самрти пружи коју кап воде хлађане! На успламтелу жеђ нри издисају дадоше Му само одвратан неки напитак! „А кад прими Исус оцат, рече: сврши се. И преклонивши главу, предаде дух" (Јов. 19, 30), И ту се дакле притаја у Њему моћ, иред ко.јом се клањају сва колена — и анђеоска на небесима и наша свију овде на земљи; она моћ, којом је Он болести лечио, којом је бури морској зановедао, којом је мртве ускрса-вао! Око, из кога је свакога само љубав сусретала, иотамнело је и згаснуло је у тузи и бо IV и борби самртној. Иа ипак, и у самнм везама чврстим, у трновом венцу, нод велом студене смрти —

глете то небесно Величанство, каква ли је мирноћа зацарила на мртвоме Му лику, када издахну са величајним уздахом : „Свршено је све!" Свршена је жртва, коју је Аврам на сину своме Исаку отпочео, и која је на јединородном сину Божјем доконала; сврши се све, што су пророци низом толиких столећа прорицали, све чему се народ изабрани толико дуго надао, све што је ради нашега снасења нужно било, све се то испунило, све се то св^шило. Јер издисај Спаситељев на крсту беше у самој ствари последњи метак, последња пресуда, последњи победоносни поклич ада пакленога; али и његова последња победа, у ко.јој се за навек сломи његова пустоловна моћ! То беше тренутак пун прославе Божанства, пун грозоте за наклене сите, пун среће неизмерне и бескрајне за иаћенички човечји род; беше то тренутак, када се затворише иролази ада иакленога, а двери се рајске широм отворише; беше то тренугак, у коме су ужаси смрти очајне ноннштени, и власт цара таме, кушатеља кле•гога, у млево сатрвена! „Где ти је, смртни, жалац, где ти је, пакле, победа!" (I. Кор. 15, 55). Ој, Херувиме, са пламеним мачем у десници послушној и орној —■ уклањај се сада спокојно са страже раја небеснога, где си верно стајао кроз толика столећа и низом толиких хиљадугодишњица: ево ће туда да прође сада сам Божји Син, а за њим оправдани човечји род! И хајте дакле, устаните из гробова својих сви ви древни пророди редом, станите под тим крстом на стратишту Костурници, придите и видите, како ли се дивно све до словца последњега испунило, што сте ви у видовиту духу предвидели л прорекли народу избраноме! Јер је то одиста онај изданак Давидов, о коме сте ви прорицали, за којим је Исаија чезнуо, у чије је име Јеремија нарицао за Јерусалимом, и који је спда на крсту разапет! Рад8и= т.са и кесмитеса сви, јер је, его, у томе горкоме мору чемера и .јада слатки извор вашег ликовања. Захватај и сада у милозвучну харфу своју, царе псалмоиевче Давиде, и запевај и данаске оне величајне своје исалме месијанске? Крени се из гроба свога у лугу Мамри, и ти, нраоче Авраме, те гледај у наслади рајској Онога, који .је из серша тв.ога поникао, а са кога се благословаде- сви на^