Srpski sion

В р . 23.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 369.

донео манастпру књпга, икона, св, утварн, литију па п писмену граматику царице Јелисавете, којом ова заветује, да ће годишње манастиру Месићу давати три стотине рубаља. Грамата се ова чувала у манастир. архиви, алп ју .је узео на ирочитање и увиђење покојни епископ вршачки, Вићентије Ноиовић, те је никад није манастиру повратио, и ако није у архиви манаст. Шишатовца, онда није могуће знати, где је и гата је с њоме. Црква је манастирска средње величине, изнугра је измолована; обнов-гена је и украшена 1798. епископом вршачким, Јосифом Јовановићем Шакабентом трудом архимандрита некад. Мојсеја Василијевића и братства манастирског. Манастћр нема никакових старина ни писама, све је то пропало и нестало При редукцији манастпра године 1776 1777. беху два манастира у близини Месића — манастир Шемљуг и манастир мало Средиипе, такође задужбине српских деспота укииути. Добра манастира ових одузе кр. камара, а Месићу манастиру толико земље при дода, колико се из она два манастира одузело. Манастир Месић нема толико поседа, јер је кр. камара дату земљу одузела, а при нремеравању манастирских земаља, знатно су 1 ранице сужене, а тиме је манастирско добро смањено. Манастир Месић пострадао је 1788. I'. од Турака носледњи пут. Начеоници манастирски бивали су све до рддакције игумани, а иосле редакције по наредби царевој, бивали су начеоници архимандритн, и први беше Јован Фелдвари, родом и Ст. АндреЈе, зптим Мојсеј Василијевић из Карловаца. па по том Вићентије Љустина из Медака у Жици. Храм је манастира: Рождество св. Јована Претече, или Ивањ-дан. Манасгир је удаљен од Вршца 3 / 4 сахата, и лежи у леном положају нредела. Оволико из старине но номенутој књижици, ненознатог нисца. Братство: Гервасије Грујић јеромонах, роћ>. у Павлишу 1869.; рукоположен 1898. од високонр. г. епископа Гаврила. Викентије Вукосављевић, јерођакон и намесник. Рођ. у Загребу 1869. Свршио шест гимназ. разреда; рукоположен у Ср. Карловци 6. дец. 1895. од Њег. Светости патријарха Георгија.

Нектарије Аргировић, јерођакон, рођ. у Ст. Бечеју 1865. Свршно гимназију са испитом зрелости. Рукоположен у Вршцу на Спасовдан 1898, год. од Љег. Високоиреосвећенства господина еиископа Гаврила. Искушеник : Коста Петровић, рођ. у Вршцу. Свршио монашку школу у ман. Опову 1. ђак. (Свршиће се). Дописи. Д. Сечуј, 24. маја (5. јуна) 1899. (Дочек Његова Високоиреосвештенства, господина еиискоиа будимског Лунијана БогдановиАа). Већ впше од два месеца дана како се чује, да Његово Високопреосвештенство намерава да обиђе своју паству у питомој Барањи. У свакој општини међу народом српскпм, овладало је неко нестрплење. По улидама, зборовима, свуда се само о томе говорпло, хоће ли доћп владика? кад ће доћи ? Воже хоће ли и код нас доћи ? Жељно ово очекивање, нестрплење и бојазап народа српског, у овпм крајевима оправдана је, јер у току шосдесет и неколико годнна, многа су високопреосвећена господа Епискоии намеравали наству своју ноходпти, но намеру своју, ни један у делу извео нпје, те није се чудити што и најстаријп људи. којима је сада до осамдесет година, впдеше епископа свога као школска деца. Што не учинн у нпзу чптавог једног иолстолећа, нп један од Архијереја, учинпо је наш добрн Архинастир Лукпјан, и то веИ у првој годиии узвишене Архијерејске службе своје. У Мохачу, где је седиште протопрезвн терата. отпочело је Његово Високопреосвештеиство капонпчну визитацију. По програму за дочек внсоког госта, који је сачинно нрпређивачки одбор мохачки, миогил општинама је крнво учнњено, јер најближе оиштпне као Д. Сечуј изгубише из вида — дочпм је у нека места п дванут одлазио — што никако није требало учпннти. Но хвала буди земаљсиом посланнку нашем и врлом Србиву високобл. г. Јагићу, што се у последњн час заузео, да Његово Високоиреосвештенство посетн и нашу негда славну н богату, сада малену и сиромашну општину, негда славно седиште натрпјаршије. 24. мај, тежатни дан, постаде за нас Сечујце најсвечаннјим нразником. Украшена св. црква и школа, окнћени домови, подпгнути славолуци, чекају впсоког госта. Нреобучен народ, младеж на коњн п колп, летп у сусрет Архпјереју своме, ноздравља Га са речима: Добро нам дошао св. Владико. Старци и