Srpski sion

Б р. 23

деца, окупише се око свога младог свештепика п учптеља, у дворишту црквеном, да га ту поздраве и у св. храм отпрате. У 6 сахата стиже Његово Високопреосвештенство, праћено мноштвом коњанпка н кола. У пратњи високопреосвештеног господнна Еппскопа били су впсокобл. г. Јагпћ посланик земаљски, г. Андрпћ председ. црквене општине мохачке, окруж. протопрезвптер, епарх. бележник, дворскп ђакон, окруж. судац и др. Пред црквеним дворпштем поздравпо је впсоког госта, потпредседник цркв. онштине кратким говорош; одушевљењу п клпцању „Живео" не беше краја. Прпмив часни крст од свештенпка, уз појање храмовног тропара кренуо се впсокопреосвећени господпн Еппскоп у св. храм; са једне и са друге стране у бело обучене девојке п младе бацале су по травом посуту путу нред високог госта цвеће, поздрављајућп га са „Жпвео" и „Добро нам дошао". У свежом храму, окпћеном зеленилом, после молитве, поздравио је високопреосвећеног Епископа младп свештеннк г. А. Плештић, кратким, врло лепнм и смишљеннм говором. Његово Високопреосвештенство, захвалио се иа поздраву, н пзговорило је народу врло лепу поуку. Оне бпране речп, којима он позива народ да пригрли св. цркву своју и школу, та два најсигурнија пристаншита, у којпма слободп вере п народности наше никакве буре нахудпти не могу, поучне речп те учвнпле су врло велик утисак на присутну паству. А како је тек многпродптељ горко уздануо, када се окренуо младежи, те пх опомпње, да се клоне пијанства, банчења, јер се тиме ружи здравље, помрачава ум, и да је ппјанство извор свпју зала. После ове поучне, разумљпве пастирске поуке, ушао је високопреосвештенг господин Епископ у св. олтар, где је све у најбољем реду нашао, те похвалио младога свештеника. Из цркве, праћен васколикпм народом, отпшао је високопреосвећенп господин Еппскоп у школу која је, окнћена зеленплом, врло леп утпсак учинила на све присутне, впдећи да је школа свима потребним училима снабдевена, и пошто је сам испитивао децу, која су питањима удовољпла, — похвалпо је трудољубивост и марљивн рад младог учитеља. Изишав из школе, стао је на сред дворишта црквеног, испптујући благим погдедом пунпм љубавп п достојанства, хотећи из уста народа, да чује шта га тишти, те да му ране впда. Мплпна беше видети младог Архијереја окружена верно оданом му паством, како га пита за све, па га пита „јесте ли задовољни са свештеником?" Свп као вз једног

грла п старо п младо повиче: „Задовољнп смо, таког свештенпка још нисмо имали." Његово Високопреосвештенство, задовољно овом пзјавом народа, која изјава служи као најбоље сведочанство о владању и раду младог свештенпка, рекло је још п ово: „Кад сте ви задовољнп учините и вп, да и он буде задовољан, пазидајте му стан, повратите му незаконнто прпсвојену земљу, то је жеља моја, а п заповест." У овом свечаном тренутку, са болом у души приметити морам, како се од свег друштва оделио један „господар", одборник и скупштпнар на жалост, те се крпје пспред блага погледа и савета Архнјереја свога, осећа да је крив, јер његовпм ревноснпм заузимањем, кортешовањем и бунењем варода, — у коме послу га је помогао бпвши учитељ (сад у миру), одузета је земља, коју су вреднп грађанп Сечујскп из прплога св. црквп подарених, свештенпку на уживање купили; истп „господар" је управо и узрок са својих неколико „искрених пријатеља", што нначе свесна општнна, људи благе и поносне нарави, у току од осам годпна свпма налозима претпостављенпх властп не удовољише. Задовољан у црквп са свештеником, у школп са учитељем, свратно је високопреосвећенн г. Епископ са пратњом својом у парохијскн стан, у стару патријарашку резиденцпју, која се у врло жалосном стању налази. Ту га је дочекао свештеник-домаћпн, увео у просторије дома свога да се впсоки путнпк, од пута одморп, п за скромном постављеном софром поткрепи. У б 1 /^ У вече кренуо се високопреосвећени г. Епископ са пратњом својом у Мохач, испраћен исто онако сјајно, љубављу стада свога, као н што дочекан беше, — пспраћен, да настави пут, по коме га љубав према стаду носи, а љубав стада срета и пратп. Одушевљење је у народу неоппсано, на лпцу свакога читатп се може неко задовољство, из уста многих чуло се што нам не дође св. Владика на дуже времена; старцп и старпце, сретне пресретне, са поносом гледаху у духовног вођу свога, мислећп у себи, кад те виднмо млада и крепка, знамо да је крма св. цркве наше у сигурнпм рукама, а н олладпна та узданица народа нашег пмаће после нас у Теби у тешким данпма, данпма искушења, бранптеља и хранптеља свога, којп му малаксагп дати неће. Његовом Високопреосвештенству желпмо, да му преблаги Творац пз извора превечне милости Своје подари здравља, да сретно п задовољно сврши апостолско путовање Своје. —р—