Srpski sion

(Ј тр . 730

„СРПОКИ сион.°

Б р . 45.

наших одношаја према Спаситељу нашем, последње увек безуветно имају првенство (Мат. X, 37.: који љуби оца или матер веИма него Мене, није Мене досшојан; и који љуби сгта или кИер веЛма него Мене, није Мене достојан. 5 (Лука, XIV, 26.:) Ако ко дође к мени а не мрзи на својега оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браЛу, и на сестре, а три том и на сам живот свој, тај не може бити Мој ученик. 6 (Чит. тако исто Л. IX, 59—62. и т. сл.) Овде нема места никаквоа колебању, никаквој неодлучности. — Неке се моралисте због овог нравила за случај колизије дужности позивају, између осталог, и на 1. Кор. УП, 38. (тако и оиа.ј који удауе своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини). 1 Но ово последње место треба с великом пажљивошћу разумевати. Ствар је у томе, да сваки човек, имајући природу, безуветно исту са природом других људи, у исто доба има и неке особине, које га изолују, као индивидуум, од свију других. (Свршиће се.) ' Иж« лк>бнтх отцл нлн лит<рк плч< лкн<, н-кстх л\<не д»стоннх: < нж< Л10БНТХ синл нлн Д1(крк плч< л\<не, н-кстх л\<не доствннх. 6 Пф< к« грлд<тг кв тн-к, н н< к»зн<нлвнднтх »тцл св»<г», н л<лт<р, н ж<н$, н члдх, н ерлтТ>», <цк ж< н дбшб свок>, н< м»ж<тх м«н ек1тн «\-ч<ннк*. ' Т1гмж< н кдлан врлкб св «1» д-кв8, д«кр-к творнтх : л н< вдлли, лбчш< творнтх. Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. По МихајлОВСКОМ „Словару" и другим изворима ради Ст. С. ИлкиЂ. (Наставак) п. Пдлица (в. Пакедржика). Плндгм је грчка реч та^ау^а т. ј. и значи свесвета икона. Панагијом се назива иконица Христа Спаситеља или Пресвете Богородице, коју архијереј на прсима носи. Иконица ова подсећа архијереја, да је дужан у срцу својем носити Господа Исуса и полагати наду своју на Пречисту Матер Његову. Паникадиио (в. Кандило). Паннихидл, долази од грчке речи тта^чиуу$ (од тЛс, — сав, све и — ноћ) те значи свеноЛно богослужење. По смислу ове речи, панихидом би се имало назвати свеноћно

бдење, које се но уставу служити има у очи недеље и празника, а осим тога и свако друго богослужење, које је по саставу својем слично са евеноћним бдењем т. ј. при којем је пронисано читати нсалмове, велику и сугубу јектенију, појати „Богх Господк" или „лмил$1А, в стихире, сједалне, канон, ексапостилар и хвалигне. Према томе панахидама у овом смислу могу се назвати разни молебни, свештање масла и опојавање умрлих. Данашњим даном се панихидом назива обично само молебен за умрле; а то с тога, што су сви остали молебни — који би могли названи бити овим именом — добили већ засебне називе. Панихида за умрле назива се код нас још једном грчком речју: иарастосом т. ј. застуиством, иредстателством (за умрле). Кратки молебен за умрле назива се још и литијом. П л п I р т х — долази од измењене грчке речи иарапет — закривено, покривено место, која је опет постала од таратсгта^ш — покривам. На црквеном језику, под папертом се подразумева покривено оделење, кроз које се улази у храм. У старо време су у папертн стајали оглашени и покајницд, првога разреда, који су се илачућима називалк. Шраекклишрхх. Ова реч долази од грчких речи — тахра — ири, уз и гу.уЈ.гр^Лоуос, начеоник црквени и њоме се назива такав црквени послужитељ, који је додељен на службу начеонику црквеном. Дужности су му, да звони на богослужења, да пали свеће и кандила, да спрема кадионицу, у случају потребе да носи запаљену свећу при входовнма и да врши остале услуге свештеницима у олтару и у храму. Све ове дужности обављају у нашим храмовнма т. з. црквењаци (пономари). П л ц ( I а — тсарб1|ЈЦ07 (од грчког тсара — при, уз и 6Т[хо5 пут) пословица, мудра изрека, реч која је казана на иуту, или изрека која је на стубу — гито се уз иут налази — исиисана, прикована. У старо време, када још ве беше школа, ни штампаних књига, за већину људи путовање беше јединс^вено средство образовања. Саобраћај с разним људима, посматрање и изучавање њихових особина, обичаја, врлина и мана, разговор и долажење у блиски додир с њима, даваше човеку животна искуства и проширираше му круг појмова. Стари су осим тога имали обичај, да уз нут на стубовима испи-