Srpski sion

Б р . 45.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 729.

овде је колизија само на око, бар, с хришћанског гледншта. Нијед.л Хришћаннн, баш као такав, не сме се бојати смрти, јер га за гробом чека бољи и вечћи живот, јер је он овде на земљи тек „странац": ми немамо овде сталног града, него будућитражимо (Јевр. ХШ, 14); 1 наш овдашњи живот је спремање за будући. Кад је незнабожац Сократ мислио: „Зар не би било смешно, кад би човек, који се својим животом спрема да стане што ближе смрти, почео јадиковати, кад му .је смрт дошла? И тако, ја с правом не жалим и не јадикујем, остављајући вас (т. ј. своје ученике), јер се надам, да ћу се и тамо, као и овде, еусрести са добрим нријатељима и (Дела Плат., иревод проф. В. Еарпова; део II.; Спб. 1863.; стр. 41.); кад је, понављамо, тако рекао незнабожачки мудрац, за којега је будући — за гробом — живот био као нека (још и више него) загонетка, зар није сто иута ире дужан прави Хришћанин тако гледати на смрт? То је несумњиво. Отуда нема за рођаке опасно болесног човека у суштини ствари никакве праве колизије: они су дужни без страха говорити му истину. Кад зна истину, он ће се лакше епремити у сусрет смрти; у противном случају. он се може преселити на други свет без потребне сиреме, што ће бити наравно, горе и за њега и за оне око њета. А ако речена болеснику истина учини у његовој болести жалосне последице, то ће за то бити крив само болесник, који није поставио себе својим ранијим животом на достојну висину моралнодуховног развитка и сталности ... — Зауставићемо се још једанпут на иримеру о двојицн, која се после бродолома ухватила за даску, која може издржати тежину тек једног од њих. Незнабошци нису могли, као што би то требало изјаснити се у овом -случају. Али и неки од новијих мислилаца не потписују иоузданом руком сво.је решење. Философ Фихте мислио је сасвим нефилософски: да би као славила иравда по његову суду, требало би да утону обојица. Красно решење! Богослов Роте није кадар да гледа на ствар са чисто хришћанског гледишта: по његовој пресуди, јуначнији и неустрашивији човек . . . те, према томе, који се мање боји смрти, дужан је оставити даску и утонути, да би тако могао спасти другог, 1 Њ нмллш бф зд^к преБмкакчраги' града, но грддбчмги' взмск&мх.

који нема оних способности, које има ирви, и за којега би била смрт страшнија, него за оног. . . Међутим нама је и сувише ствар јасна, и праве колизије, по нашем мишљењу, нема. По Христовој науци, мп смо дужни љубити своје блнжње, као сами себе (Мат. XXII, 39.), чак смо дјжнп датм за њих дугие свОЈе (1. Јов. 111, 16). 2 Према томе, с чисте хришћанске тачке гледишта, сваки од утопљеника мора мислити не о себи и својем личном спасењу, него прво и једино о спасењу свога ближњега, који је у таком ноложају. А шта ћемо одатле добити, то је друго питање, које у овом случоју нема значаја. Онет- праве колизије нема. Већ треба нешто рећи и о таквим случајевима, какав је, ннр., случај са неким Криспином, којег иапистичка црква признаје за свеца, који је (као што се о том говори у свима моралним системама), међу осталим, крао кожу од имућних људи с том сврхом, да затим из ње правп обућу бедној сиротињи. Когод ушчита о таким „подвизима" иапистичког свеца (?!), ни за тренутак не ће признати у души, да се може у овом случају говорити о каквој правој колизији, нред којом би стајао Криспнн, како о том вичу многи паиистпчки богослови. Који је крао — говори св. ап. Павао, — вгте да не краде, него још да се труди, чинеКи добро рукама својима, да има из чега давати ономе који пема (Јеф. IV, 28). 3 Ствар је јасна и без правила. Има значаја и оно правило, да дужности впшег реда и класе, кад дођу у колизију са дужностима нижег својства, имају нрвенство. Но редак је тај, који и без овог иравила не ради тако, руковођен једино здравим разумом, гласом својег моралног осећања, а још више учењем св. Писма, које заповеда елушати Бога више него људе (Деда V, 29. ср. IV, 19.). 4 Кад су старешине и књижевници забранили св. аиостолима Господњим говориши и учити о Исусову имену, они су им одговорпли баш тим речнма, и прп томе не .једанпут (в. цитат места). По јасној науци Слова Божјега, пз дужности, с једне стране, које се тичу љубави наше ирема родитељима, а с друге стране, 2 ЛЛћ1 должин еслш по врдтш дбши полагати. 3 Крлдми ктол\$ да не крадетж, но паче да трбждаггсл, дклаА сввимд рбкама клагое, да нл\атх поддати тр«к!5 №ЦЈел \6. 4 (Ок-кфакх же Петрх и Ипостели, р'кшл: покинокдтнса подовлетх Боговн паче, нежелн чслов^кшмх (д. у, 29.)