Srpski sion

Бр. 1.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 7.

страног катих. од Н. Ђ. Вукићевића 8. чл. о в-крм, стр. 67.). Јесу ли овака питања за учителстсе прииравнике? Чуо сам с њеке стране нравдати овакав наставни план тијем, што је приправницима нотребно да добро изуче оно што ће као будуЈш учитељи и катихете у основној школи предавати. Ово је врло дјетињаст разлог, и не би се требало ни освртати на њег, али ппак морам напоменути, да учитељски приправници имају и практично вјежбање, састављају писмено нредавања из вјеронауке и предају кроз читав IV. течај сваке седмице по један пут под надзором катихетиним у основној школи, вјеронаук, те том приликом морају да нрорепетирају све оно, што се у основној школи учи из вјеронаука. Па да и није тога, нознато је да учит. приправник, послије матуре. након двогодишњег практичног рада у школи, мора да полаже још и испит оснособљења (дефинитиву), те као год што се том приликом испитује из осталих предмета готово само из онога, што спада у основну школу, исто тако се иснитује и из вјеронаука из онога, што је прописано за основну школу, те дакле спремајући се за тај пспит мора и из вјеронаука да се спреми в теоретички и практички из градива, које је прописано за основну школу. — И баш зато, кад може гимназијалац и реалац, који се спремају за адвокате, судије, инжињере и лекаре и т. д. учити „Догмашику и и „Моралку", зар да ти предмети нијесу још потребнпји учит. приправнику, који ће бити учитељ и по ,,Школској уредби" уконф. школи и облигатни катихета, те који већ по своме позиву стоји врло близо цркви и црквеној науци, па му је тијем што боље и свестраније познавање црквене науке потребније. Иначе по логици онијех, који правдају овакав наставни нлан из веронауке у препарандијама, могло би се казати и за друге предмете, те но томе не би учитељ требао ништа друго учити, осим читати, писати и четирц најниже операције рачунања, јер ће само то предавати у основној школи. Али по постојећем наставном плаиу, препаранди уче многе предмете у истом обиму као и ученици виших разреда средњих завода, н. пр. историју књижевности, тропе и фигуре, њемачки језик п литературу, логику, психологију, педагогику и методику,

Јаче партиЈе из математике, природописа и физике и т. д., а то све има свога важнога педагошког и научног разлога, који мора важити и за вјеронауку, коју ће учитељ такође предавати. Ја држим, ко се бави наставом, да тај ни часа веће бити у недоумици, шта би требало учинити са постојећим наставнкм планом из вјеронауке у препарандијама. Једино могло би се о томе спорити, да ли да се са свијем изједначи са наставним планом за више разреде средњих завода или само дјелимично, као што је то учињено у наставном плану из вјеронаука код римокатолика. Код њих наиме учи се вјера овако: I. шечај: а.) „ЈГитургика". Тумачење обреда у цркви катол. нарочито оних, код којих судјелује пучки учитељ вршећи службу оргуљашку. б.) Поглавите ствари повјести цркве Кристове, наиме: Прогањање и нападање хришћанства. Цар Константин Велики и наслиједници. Покрштење Германа (св. Бонифације), Хрвата, Срба, Словенаца, Мораваца, Чеха, Пољака, Руса и Маџара, Св. оци на истоку и на западу. Пустињаци и редовници (Бенедикт., Фрањевци, Доминиканци, Павлини и Исусовци). Постанак папинске државе. Карло Велики и његов рад за цркву Христову. Грчки раскол, протестантизам. Француски преврат. II. шечај: Опћенити п посебни дио кат. догматике. III. течај: Опћенита и посебна катол. моралка. IV. течај (као и православни).* Моје је увјерење, да би наставни план пз вјеронауке у црепарандијама требало са свијем изједначити са планом виших разреда средњих завода, т. ј. требало би увести исте уџбенике, који су прописани и за више разреде средњих завода. Могуће да би се могло у томе одступити што се тиче питања у којем ће се течају који уџбеник узети. По мом немјеродавном и скромном мишљењу, требало би „литургику" изоставити пз као посебан

наставног плана препарандиЈа, * И код римокатолика настоје, да

Св ПОТПуНО И8Ј6дначн наставни план из вјеронауке са наставним средњих завода, као што се иде за тијем, т. ј. и у свима осталим предметима изједн^^^ па да се код римокат. у свему и не изједн нами, да га ми изједначимо, јер они су мете „догматику" и „моралку" изједначил