Srpski sion

Стр. 6.

„СРПСКИ

СИОН".

Б р. 1.

и невини свијет, који ће бити повјерен њима, да га одгајају и васпитају у вјери и моралу. Јер какав ће нојам о вјеронауци моћи стећи учит. приправник, кад он и по тре&и иуш учи оно исто што је учио, не само као ученик нижих разреда средњих завода, него и као ученик основне школе. Докле младићи у вишим разредима средњих завода, који су свршили исте претходне науке, који су истих година, који су у истом добу и истог физичког и интелектуалног развића, као и учит. приправници — уче догматику, апологетику и моралку, дотле учит. приправници, поред осталих нредмета, које уче као и ученици виших разреда средњих школа, само из вјеронауке, морају и по треЛи иуш учити исто, што су учили у основној школи и у четири нижа разреда средњих завода, Та шта је сирота вјеронаука скривила, да се с њом овако маћијски поступа, те да се извргава управо руглу, а наставни план критици и самих ђака? Како се овакав план увукао у препарандије, мени није познато, нити ме се у осталом то тиче, али морам да изразим своје велико чуђење, како је могао неко предложпти овакав план? Човјек се не може довити. шта је управо руководило творца оваког наставног плапа, да га оваког састави и препоручи за нрепарандије. По свој прилици и опет једна наша невоља: оскудица ваљаних и подесних уџбеника, или и оиет једна велика погрјешка наша, да не састављамо уџбенике по нлану, већ план удешавамо према уџбеницима. Тако је по свој прилици поступао и творац и састављач садашњега наставнога плана за препарандије. Требало је на име еаставити наставни план, њему се случајно прп руци десиле „Приповнјетке старог и новог завјета", „I. и II. дио нространог катихизиса", „Изјасненије литургије" и т. д., те по њима одмах скројио и наставни план, јер друкчије се не може претпоставити. Ту није било начела, нити се освртало, да ли је такав план за младиће од 15—20 год. Човјек не мора бити велики, признати и искусни џедагог, на да у оваком наставном плану види велаку педагошку погрјешку. , Младићима, који се налазе у добу најбуј...шфн јг умнрг и физичког развића, који теже ' за,. ие;шм. -впцшм, новим; који су ради да све - "С^ему иснитају узроке и пошље': , " ' • ;;; "' '• ';;/

дице; који уче педагогију, психологију, логику, природне науке, — таквима младићима и по шреЛи иуш давати из вјеронаука да уче исто и у истом облику, значи убијати им вољу за изучавање иредмета и улијевати у њих управо мржњу и досаду према истом. Његов дух тежи за нечим вишим, за нечим новим, а ти му донашаш оно исто, што је у основној школи учио, пред љегове умне очи, те тиме га омаловажаваш, јер таким поступком хоћеш да му одречеш способност за схватање начела вишега, а тијем је повријеђен његов младпћки нонос. Могуће, да сам ја слаб и невјешт катихета, па не умијем ио овакијем уџбеницима предавати. Па ја се на послиј.тку не стиднм признати, да сам управ у неприлици како да предајем у пренарандији „Приповијетке старог и новог завјета", и „Пространи катихизис I. и II. д.", онијем истима ученицима, којима сам те исте предмете по истим уџбенпцима предавао већ у нижој реалној гимназији па да им предавање буде занимљиво. — Молим искусне и вјеште, да ме у том упуте и поуче: „60 Еоз^ раз^их њиФаи, да проск г ктитх и наск!" (Типик 6 Јон.). Нека преставе штовани читаоци, који се разумију у овај посао, како ће изгледати катихета у очима својих ученика у препарандији, кад испитујући пх „Пространи кагихизис" Н. Ђ. Вукићевића, стави им овака пптања: Пит.: „Је ли се Дух св. људима кадгод на особпт начин видљиво показао ?" Одговор: „Дух св. показао се људима видљиво на особити начин и то : 1.) 0 крштењу Христовом, сишао се Дух св. над Исуса Христа у виду голубијем. 2.) Дух св. сишао се на апостоле и ученпке Христове у виду огњених језика на дан недесетнице т. ј. у педесети дан послије Христова Васкресења." Пиш. „Зашто се Дух св. иресшавља у виду голубијем па иконама? а Одговор: к Дух св. зашо се на иконама иреставља у виду голубијем. шшо се он о крштењу Хрисшовом на Јордану у том виду иоказао. а Пит. „Зашто се Дух св. слика у виду огњених језика Одговор: г Дух св зато се слика у виду огњених језика, што се он у том виду сишао на Хришове учешке. и (Види I. д. Про-