Srpski sion

Стр. 40.

„СРПСКИ оион. >

Бр. 3.

ресне узурпацкје, него ограничава п жудњу затуђим стварима; не само да забрањује очима, да са завишћу ту!>е ствари погледају, него налаже руци нашој да буде принравна да пружа онтша, који оскудевају. Не само да нам уписује у велику кривицу вређати и штетити туђу личност, него нам строго налаже да добро чинимо и онима, који би иначе од нас зло заслужили; да благосиљамо оне који нас проклињу, једном речи, да у свима нама буде једно срце и једна душа. Божанствен је то закон, основан на љубави; љубављу прихваћа све сталеже, сва бића, те лебди за тим да их све споји, иак да састави златан ланац, који да силазећи с неба на земљу земљу с иебом сноји и привеже. Божанствен је то закон, јер он прештампава овде на земљи дивну слику оне вечне хармоније, која равна иутеве звезда, и која усрећава корове ан|еоске и душе блажених! 0 религијо, религијо! Теби дугујемо захвалност, као сталној чуварици реда и правих принципа правде и ноштења; теби дугујемо захвалност за племенита дела милосрђа, за једнакост и братство. Ти крепиш врлину, а несрећу тешиш. У теби налази прибежиште иотпштена невиност, а храброст нотпору. Ти дајеш уму узвишене и племените појмове, а срцу слатке и благе наде. Ти си нам при напорима одмор, а у бризи окрепа. Ти си украс младости, а достојна старости. Светлост и колебици и престолу, окрепа кедрима на бреговима, а роса травама по долинама. Ти живиш с нама, поред нас и за нама. Ти си нам верна сапутница нашег доба, а најсигурнији вођа у вечност!

Проповед на светога Саву. Говорио Григорије А, НиколиЂ, парох Иришки. ПомниЛнт« нлстЉннкн вашл, нже глаголаша вдл12 слев« Бвж!е: Г(\'жг кзнранлр« мл скончјн!е жителствл, подрлжлите к-кр-к н'хх. (Јевр. XIII, 7). Побожни Хрпшћани ! Ово су речп св. апостола Павла, којима учи Јевреје, говорећи: Оиомињите се учишеља својих, који вам казивагае реч Божју; гледајше на свршешак њихова живоша, и угледајше се на веру њихову. Овај дан је један између оних, у који

црква српска православна особитим слављем призива нас да пзвршимо апостолску заповест, коју сам наиред взрекао. По установи св. цркве наше, ми се ономињемо данас богомудрог наставника нашега светога Саве, првога Архијепископа српскога, и Просветитеља народа нашега. Он је за све време светости своје говорио реч Божју благодатном силом, и овомјеутврдио народ српски у православној вери Христовој, и тиме просветио Србе вером истинитом. Заслуге св. Саве, Архијепископа српскога за цркву Христову, па онда за народ српски, толике су, да би ми неблагодарни били, кад се не би опомињали нашега Светитеља. И ја, као пастир ваш духовнп усуђујем се, да вам скромним речима објасним заслуге Светитеља нашега за цркву свету и за народ српски. Слушајте. I. Оиомињите се учишеља својих, који вам казиваше реч Божју. Тако нам заповеда свети Апостол. Свети Сава оставио је владалачки двор оца свога и отишао у свету Гору Атонску, која се славила тада, а слави се и сада, и славиће се до краја света са побожности и хришћанских врлина, и онде се иокалуђерио, где је после и саградио са оцем својим манастир „б'јел Виландар на сред Горе свете", који и данас стоји и постоји и сведочи нам српску славу стару . . . Кад се поче по Србији колебати народ, узмућен туђим изасланнцима, да остави веру православну и да нрими Јеретичку, потрча благоразумни проповедник, посвећен у Цариграду за Архиепископа и скоро дошав у Србију, наста проповедати реч Божју. И подвигом ревносним учећи народ, утврди га у вери православној и истреби јереси из Србије. Подели сву ондашњу Србију на владичанства, постави владике и тако српскп Архипастир Сава подиже српску цркву, те се одржа она и под најсвирепијим гонитељима у чистоти и истини до данашњега дана. Тако, Хрпшћанине, ако си веран вери Христовој, дужност ти је бити ревнител>ем вере. Не мисли, што не видиш непријатеље вере, па да ти није нужно ни ревновати. Али, ако тп је дао Бог истинпто видело