Srpski sion

Број 7.

„СРПСКИ СИОН"

С тр . 101.

крају све стојн још до тога. какве и колике мисли оличава наш живот и рад, где и које су им извор и побуде, у рачуну или симпатији. овом такођер великом начелу људскезаједнице, другим речима, у глави или у срцу, у срцу откуд излази добро и зло а не из главе, где царује хладан разлог, као што и нису људи добри или зли, племенити или ниски, што су или што нису умни, него што љубе одн. не љубе своју врсту, од породице и рода, заметка друштва, па преко племена и народа, целокупно човечанство: видевши дакле оно, и схваћајући ово, дај да у најкраћим потезима оцртамо живот и подвиге Савине, дуги ред патње и трудова, вољно н лако, Бога и Српства ради, подузетих и поднесених, дако отута, и из сазнања побуда њихових, вере и љубави, будемо у стању боље оценити и иојмити што онако осећамо, величину Савине душе и светињу, силу и трајно,т његових дела. Не рачунајући време што га је провео у родитељском двору до седамнаестог свога пролећа на очима очиним и у неги материној млађани принц српски, све остало доба његова живота, преко педесет годвна нису него један низ брига и старања што их је без невоље примио био на своја плећа, то спремај^ћи се за велики задатак, који беше себи ноставио, то борећи се у извршењу његову са свакојаким сметњама. Или зар првих петнаест лета што је учио на Агону и како стварно, себе и друге, дању у иослу и посту с братијом, а ноћу у молитви и разговору с Богом не малаксавајући, по обрасцу старих светитеља патећи се глађу и жеђу, голотињом и босотињом, — зар није показао да је скроз био прожет филозофијом хришћанском, да нас не постиде незнабошци, који су пре благодети своју слично исповедали? По том с истом љубави и духом нове науке дошав у Србију, као голуб са зеленом гранчицом, браћу своју и господу српску, који су се отимали о царство, једне с другпма је измирио, и странце, који су се гдешто мешали у ове размирице, од граница земаљских одстранио. Настанив се У свом отачаству народ. религиозно и политички растројен и поцепан. у опште деморалисан, собом је обавештавао и разумљивао, Јереси и странке искорењујући и страсти стишавајући, Стевану, још великом жуиану, иду-

ћи на руку, да државу утврди и унаиреди што му је такођ.ер пошло за руком. II т. д. Плодови и послеци оваког рада били су узвишење Србије на краљевину, а ирква народна доби автокефалност са својом јерархијом, којој беше на челу Сава први архиепискон као брат му први венчани краљ у држави. II шта је труда уложио и утрошио, док је цркву организовао, владике и с њима ниже свештенство иостављао, храмове и манастире подизао, уставе и благочиније уређивао институције за просвету онога доба једине а и данас тако важне; то све даје закључити на толику снагу убеђења и воље његове за добро, да кад би у човеку било и веће што од љубави и вере, љубави према послу и за кога се ради, и уверења, да је то угодно Ономе у чије се име ради, ми би све морали приписати томе. Али не, него као свако учење, а толи најкрупнијих истина и знања, религиозних и моралних, мучног и спорог тецива човечанства, за које би неоцењена штета била да се забораве и забатале; тако и Савини трудови иотичу једино из ових наравних и наравствених мотива, од којих нема узвишенијих, те се дакле и пореди са старим апостолским и пророчким учитељима свештене историје. На њих се Сава угледао, постао и остао сам српски апостол и иросветитељ и вечни углед нама и народу. Драги ученици! Предочивши вам како се у животу и раду свакога од нас, који се састоје у најсгалнијим покретима највећих мишића нашега тела, нај јасније открива унутрашњост његова, и њиховом имитацијом се онда најбрже усвајају мисли и осећаји наши, тако објављени другима, нама равнима, налазим још потребним, да не би остали у неизвесности за идеје и речи, којима вас већином ми учимо, додати такођер нешто са свим у кратко и о томе, као и у погледу пнтања за какве људе да се васпитате, кад једанпут овај посао, посао самообразовања, иримите у своје руке, изишавши испод руку наших. — Вама се док сте у гимназији предају које непосредно у наукама што се овде негују према вашем узрасту и појимању, које посредно у снисима старих и нових класика, што их читате с нама заједно, највише истине и зна којих је дошао дух људски о приро^ веку у течају векова, и изложили