Srpski sion

Стр. 102.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 7.

витијп поете и књижевници у најестетичнијем и најлепшем облику. Шта је сврха тога? Очевидно да нам се обогати ум и облагороди срце, да се навикнемо и сами што правилније мислити и што племенитије осећати; преводећи вештачки говор с туђега на свој језик да се оспособпмо прикладно се изражавати; и, које је крајна цел свега, по извесним и изврсним начелима отуд поцрпеним у потоњем животу владати се и радити. Ово ћете постићи само на тај начин, ако дубоко у своју душу усадите т. ј. потрудите се што потпуније усвојити предаване вам научне резултате и методе, моралне принципе, којима гледајте да се скроз убедите тако, да увек о њима и по њииа мислите и кад говорите у свакој прилици имате их на уму. Онда ћете с временом доћи до тога, да ћете по њима и радити и владати се. То је смисао учења и изреке најмудријега сина најмудријега народа, Грка Сократа: да је врлина знање, и ко добро не ради онај не зна шта је добро, или ко не зна шта је добро онај не ради добро. Најпосле упућујући вас да се ради изображења за добре људе угледате ноглавито на готове узоре, који су досгигли савршенство и добили хвалу и венац као Сава, ја вам нећу истицати један пример и тип, јер је живот народни и у старо време био многостручан, а данас је поготову. Својство доброте је у основи увек исто, али су разноврсни кругови и сврхе што им захтевима ваља да одговара рад наш и особине предмета, који ће да заслуже то име. 0 томе нема разговора, ми не можемо бити Грци ни Римљани, па ни модерни Немци, Французи ни Енглези, ми остајемо што јесмо, Срби, али можемо и ваља да будемо просвећени и карактерни као они. Ви ћете се разићи по народу и држави, да им послужите: неки као свештеници и учитељи, неки лекари и правници, управници, судије и друго. У свима овим гранама треба људи, треба узора, на које ће да се угледа свет и земља, којима ви ваља да сте „свет", да сте „со земље". Зато се немојте ограничити само да употребљавате своје знање у општу корпст, него предложите народу, неуком народу и своје убеђење, нокажите му вешшину како се тштено живи, моралну страну бкћа вашег. Да стечете пак праву и потпуну способност и подобност за то, ви поред науке потражите и нађите себи при-

мере у ирошлости и околини својој — најбољег свештеника, најбољег учитеља, судију и лекара: има их, хвала Богу, још овде онде, па се по њима владајте, и немојте само да им се чудите, него и будите, какви су били и јесу они. Тако чинећи на свима пољима и трудећи се сваки у свом кругу као органи народног тела, ми ћемо му зар једном моћи и номоћи јадном ако уза све то још никад не заборавимо на цркву и веру његову, која је душа и савест тела народног, и којој је Сава тако дивно послужио. Што се год говори и чини у овим зидовима, сви чини и сви говори свршавају се и држе у име онога што је најбоље у нашој ирироди, а у славу и част највишега на небу и на земљи, Бога и његових светитеља. Краља и његових служитеља у држави и цркви, па оних избраних, људи из народа, који су се својом снагом издигли над обичном површином, а животом и делима осиособили за учитеље нараштаја те води о њима рачуна историја. Данас главно празнујемо ми спомен Савин, који је из таких побуда и у тој свести радио оно што је радио ; сећајући се уз то с пијететом и осталих свију, који су чим било од оно доба помагали му у послу око вере и просвете српске: у Карловцима иредстатеља цркве и школе овоземаљске народне, те других, њихових сарадника, од пре и за сто минулих година — оних што су у средини нашој подигли завод, где и ово говоримо, и с којим се, и људима и заводом, једнако поносимо. Њима, неумрлим основатељима и приложницима гимназије, одајмо као свагда и сада достојну част и хвалу; а најдостојнијем међу нама, Његовој Светости Патријарху Георгију, част, славу и хвалу, Њему, који се свестрано стара за укупну нам наставу: за ниже народне школе фондом Савиним; средњима,, овој, Сомборској учитељској и Новосадској. већ до сада је приложник и меценат; а највиша, богословија радује му се заједно с црквом и Српством, да им оствари живо осећану и толико наглашивану потребу иодизањем Семеништа, расадника учитеља од друге руке по чину Савину и на службу Богу и народу. Слава Сави Немањићу, светитељу и просветитељу српском. Слава основаоцима и приложницима гимназије Карловачке. Слава патријарху Георгију Бранковићу, врховном натрону њеном и добротвору целокупне народне школе и наставе — Славаим! -