Srpski sion

Стр. 180

„СРПСКИ

СИОН."

Б Р . 11.

стири народни дужни мисао своју свагда Богу обраћати — јер је свака власт од Б >га дана, — те тиме уједно и пример побожности народу давати, и св. храм Божји ревносно иохађати и народ у исти упућпвати. Не чине ли они тако, то онда тнме подржавају и стварају дисхармонују са радом свегатениковим на пољу томе духовном; те тако наравно носе и они на себи одговорност са тако велике запарложености поља тога у цркви напнј, ради чега је и могао у толикој мери завладати нехат ; немар, равдоцушност народа нашег према вери, цркви и имену свом, те по томе се тако развити и распространити назаренство у СрпСТВу нашем. (Наставиће ог.)

Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. По Михајловском ,.,Сдовару" и другии изворима ради Ст. С. Илкик (Наставак) СгТндн — је гора у арапско.ј пустињи, на којој .је Бог дао закон Мојсеју (И. Мојс. 19, 1). О Јцј мх —• је реч јеврејска и значи месшо страже, хумка. Сион је гора у Јерусалиму, на северној страни његовој. У духовном смислу, под Оионом се подразумева старозавзтна прква, којој је првој проповедано Јеванђеље и т које је препесено ме!ђу све остале на-роде. (г к и н Т а —- је реч грчка и значи шашор, сеница, колиба. Скинијом се називала црква Израиљска, која се могла преносити с једног места на друго, Ова се црква називаше .још и „скнк скид'ки1А" т. ј. храм закона Божјег и скинија Силомска (пс. 77, 7), јер дуго времена бејаше у граду Силому. У духовном смислу скинија изображаваше небесну скинију у којој нас архијереј Христос заступа. (гилвослов'11 — је нрослављање Бога речима илп песма у славу Божју. У ширем смислу славословље је свака иесма, у којој се Бог слави; али у црквеном језику иод слако^ словил1& се иодразумева само она иесма, коју су анђели иојали, у славу Спаситељу приликом рођења Му на земљи, и која гласи: Оллкл кх КК1ШНИ)(Х Бог8 II НЛ ЗЕЛ1ЛИ ЛИЦ1Х, ВХ ЧЕЛОК'к 1ук\а влагоколенТе. Због краткоће своје, ово се славосдовље назива малим, а уједно назива се тако и ради разлике од ееликог славо• словља , које је онширније издагање малога.

Мало славословљз чита се на јутрењи иред шестопсадмијем, а велико се чита, а кад год се по изричном наређењу устава и поје, на крају југрење и на вечерњу. Велико славословље заночиње се малим, а завршујв се молитвом Богу, да би нас у току дотичне ноћи, односно наступајућега дана сачувао, од свакога греха. Празнично славословље завршује се појањем трисвете песме, (в. трискдтог). У Русији су нри појању славословља, отворене царске двери. Олужскник'а — је богослужбена књига, у којој се налази ред и начин служења вечерње, јутрење и литургије Јована Златоустог, Василија Великог и Григорија Двојеслова (пређеосвећених дарова). За служење вечерње и јутрење у служебнику се налазе само јектеније и узгласи, које ђакон односно свештеник на глас говорк и молт'ве које тихо чита свегатеник. Међутим, литургије су иотиуно изложене, будући да сваку литургију свршује свегатеник сам, — а иојање и читање чтеца и иеваца нри св. лптургији, само је део онога гато и свегатеник мора прочитати у току служења свете литурги.је. На крају служебника налази се т. з. изк-кстн уштлкное", у којем се налазе савети и поуке свегатенику, да би се могао достојно спремити за служење св. литургије, односно да би умео правилно поступати у разним и евентуално изненадним случајевима при свршавању св. Евхаристије. С тога је служебник неопходно потребан свештенику, те га зато при рукоиолагању архијереј даје у руке рукоположеном новом свегатенику. О Л1 \- () н л —- је врста мирисаве смоле, ко.ја има то својсгво, да сачува од трулења. Њоме су Јевреји помазали тела својих умрлих (Јов. 19, 39.). Смирна је горког куса; њу су мучитељи Христови у вину расгварали и њоме су иојили Христа на крсту. Оолсл — је узвишено место пред иконостасом које у саразмерној дужини заузима целу ширину храма, од северног до јужног зида Пре свега солеја служи на то, да би народ могао добро видети сва она дејства, која свегатеник нри Богослужењу вргаи, ван олтара. Б)тдући да је солеја одређена само за свештено —■ и црквенослужитеље, служи она и на то, да би се ови слободније и без икаквих сметња могли кретати и своје дужности обављати. (С тога је солеја у руским храмо-