Srpski sion

БР. 11.

,српски Оаон."

вима, ниском оградом одељења од осталог храма). Па солеји — код дарских двери причешћују се верни. Сама реч солеа , по свој лрилици биће, да долази од јеврејских речи зота — груда, пасст, узвишење. Латинску иак реч ноШит, можемо сматрати пре за позајмљену од Грка, него за корен речи солеа С о п с т о л'(е. — Под соирестолијем подразумевају се седишта, што се налазе у олтару с обе стране горњег места, на којима седе ирезвитери (в. горм« лнксто). Оорокобста — Оор оч и н К1. — Обе ове речи долазе од руске речи сорокх четрдесет, и ма да нису у употреби у нашем црквеном језику, —- већ само у руском ипак ћемо их објасниги, јер побожни обичај, којему оне за називе служе и код нас се врши. Сорокоустом се назива спомињање умрлога у току четрдесет дана рачунајући од дана смрти. Код нас се ово сномињање назива сарапдаром Соричипама пак назива се спомпњање умрлога, на сам четрдесети дан од смрти му (шестонедељни помен.). Сполињање ово састоји се у главноме у служењу св. литургије и појању литија за спасеље душе умрлога. Четрдесетодневно спомињање потпуно одговара душевном расположењу живих, којима је потребна утеха у тјзи за изгубљеном милом личношћу, а исго тако одговара и стању душа умрлих, ко.јима је нотребна помоћ у новој области, у коју се преселише. Горка и преголема туга мужа за женом, оца за сином, родитеља за децом, деце за родитељима и у ошнге друга за другом, нигде и ни у чему не може наћи бол>е и стварније утехе, осим у цркви и у молитви Молптвом изазване сузе, олакшавају бол срца, иод којим би оно, као нод тешким терегом малаксало и проиало; узвишена садржина молитава за уирле, обнавља у српима оја5>ене својте покојникове, мпло ухвање на живот вечни и учвршћује им наду о спасењу душе умрлога. Молитвом за умрле, остварују се и обистињавају се речи псалмопевца који говори: азх Л\0/1А^СА, II Л10ЛМТЕа Л10А ВХ Н*кдЈ)0 Л10С КОЗ = крдтисА, (у 34. ст. 18). јер је чртрдесетодневни молитвени иомен довољан, ца ублажи велику тугу ожалошћених. Узрок, због којега је установљено четрдесегодневно спомињање, свакако лежи у сазнању, да је умрлима веома

С тр , 181.

потребна молитва. 0 томе, због чега је заведено, да се баш у четрдесети дан држи нарочити помен, иостоје различна мишљења; но по свој прилици главни узрок биће учење свете цркве, по којем душа човечја после смрти му подлежи носебном суду, који нам је у животу нреподобне Теодоре, престављен у облику митарсшава , и што се исти носебни суд не завршује нре четрдесетог дана, рачунајући од дана смрти. С тога је и света Црква, као брижна мајка, одредила, да у току тих четрдесет дана, помаже души умрлога срдачном и непрестаном молитвом. Осим четрдесетодневног помена, држн се погодншњи и годишњи молитвени помен; а постоји и вечити иомен, који се врши у извесном храму а за сиасење дјђпа оних, који то желе и у ту сврху светом храму дотичном милодар оставе. Вечити помен назива се код нас парусијом. (Наставиће се.)

Књижевни прикази и оцене. ,,Иетор1н разд1злетн церквеи вљ IX. X. и XI. в-бкахЂ" А. П. Лебедева, заслужоннаго проФесеора Московскаго упиверситета. Москва. 1900. Како је угледало свијета дјело римокатоличког научењака Хергенретера „о иатријарху Фотију" 1 — за чијим се дјелом иоведоше и љекоји писци источне цркве 2 — ностаде још већа потреба у нравославној богословској кљижевности: да се нанише објективна радља у питању о узроцима одјељења заиадне цркве од источне, и у иитаљу улоге, коју су у томе одјељељу играли нреставници државне и дрквене властн како Истока тако и Занада: „уепШет 1а1)огаге 11111118 заере, ајап^ ехМпочи пиндиат". У руској богословској литератури палазимо, додуше, прије Лебеђевог дјела самосталнијех радња о томе нитању, 3 али дјело г. Лебеђева заслу' ИегдепгоЉвг. РћоИиа, Ра(;пагсћ уоп Соп81ап1п1оре1. III. НапЛе. Ее^епзГтг^. 1807—69. 2 Сравни „БорБба и разд'6леме церквеи вђ полопшгћ 1Х-го в1;ка" од И. М. Добротворскаго, проФ. казанскаго универ. у „Хр. Чтснш" ва 1868. г. III. 3 ГерасимЂ ЛрсдЂ — „ОтзБ1вм о св . Фотш, патрјарх® КонстангинополБскомЂ — е.го совреиеннико†вт> свлзн сђ исторјеи политическихт, парт1И ВизантЈископ имперш" у „Хр. Чтен1И," за 1872 —1873. г. и проФ. Петр. Дух. Акад. Н. А. Скабаланввича — „Разд'1'.леше дерквеи при натр!арх^ћ Михаил1; Керулларји у „Хр. Чтеи." 1884. II. дио и 1885. I. дио.