Srpski sion

Стр. 276

.СРПСКИ СИОН."

Бр. 17

НАРОДНО-ЦРКВЕНИ УСТАВ. Било је то пре 10 година о светој литургнји у саборној цркви карловачкој. Још ми и сада лебди пред очима онај свечани и узвитпени тренутак, кадаје ГеортЈе Бранковић, избрани и потвр^ени архиепископ карловачки, митрополит и патријарх српски, стао први пут чврстом ногом на престо Арсенија патријарха, узео у своју снажну десницу крму брода српске митрополије те стојећи у светоме храму, окружен народним црквеним сабором и својом милом паством а пред преузвишеним представнмком свога краља, заклињао се именом Божјим: да ће битп владару своме веран, отаџбини својој одан, да ће бити у сваком раду и подузећу евоме Отворен и искрен, чврст и непоколебљив — пун увек добре воље и неуморим у тежњи за свим оним, што се клони на добро, на корист и на унапређење српске православне цркве, школе и просвете — а у границама црккених и земаљских закона. Сећам сеи оне знамените седниценашег народно-црквеног сабора од 30. априла 1890. када је Његова Светост Георгије Бранковић као нови патријарх српски заузео први пут председничку столицу у сабору, те на поздрав сабора, који га сусрета поверењем и симпатијом одговорио исто тако топлим поверењем и обећао: да ће вра^ити љубав љубављу, да ће неговати везе узајамне слоге и споразума најусрдније и напокон изрекао ове знамените речи: „Онај циљ према којем сви свој рад удесити морамо, Јесте одржање и утвр^ење наше иравославне сриске народне и цркве и њепих религиозних и просветних установа, уз очување њеног значаја, по којем ће је с једне стране остале православне цркве својом истоветном сестром признати и по којем ће је с друге стране православни српски народ у земљама угарске државе својом српском прадедовском црквом поштовати. „Автономија, која српском православном народу у иогледу црквених и просветиих дела његових, на темељу превишњпх повластица и земаљских закона, припада, јесте средсшво , помоћу којег ћемо се истакиутом циљу што већма приближити II ИСТИ ПОСТићи „Ја гау народно-црквену автономију најискрениуе иоштујем и иризнајем, а сведок томе је моје многогодишње суделовање у раду српско-народног црквеног сабора око стварања исте и моје деловање у звању епископа и начелника епархијске управе у Темишвару, које се свагда кретало и равнало према превишње одобреним саборским уредбама. „Уређење те наше народне црквене автономије још се тако рећи у повоју свом налази, али Божјом помоћу и држеИи се у свему зикона, ја се надам, да ћемо доживети: да автономија та буде јака и снажна. животна и спасоносна по нашу цркву." Овај узвишени циљ, кога је уочио патријарх Георгије Бранкопић на првоме кораку своме којим је пошао према њему, није испустио, за ових минулих 10 година дана свога митрополитског и патријарашког деловања, ни за један часак из вида. Договарао се са Саборима, Саборским Одбором, са нарочитим саборским одборима петнајсторице, споразумевао се са одбором једанаесторице, са одличним првацима нашега народа, вазда вољно, стрпљиво и неуморно, у безброју седница, састанака и договора, а све о томе: како да се народно-црквеним уставом источне православне српске цркве у опсегу српске митрополије у земљама угарске круне, уреди автономни положај цркве према државп, како да се, споразумно са јерархијом, среде сви унутарњи односи наше свете цркве према њезином значају, позиву и потреби. Све што је рађено ме^утим у автономноме делокругу власти наше свете цркве око текућих послова, сложено је у записницима седница истих власти, у којима је па-