Srpski sion

Стг. 288.

Б р . 18

ли рећи, да је мало учињено и да се више могло и требало учинити или пак да ништа учињено није. Истинита је пак та чињеница, да нагли и превелики скокови у развитку или стварашу повољних прилика изазивају обично трзавице и потресе, каквих особито у цркви не смије бити, јер би сагласност и јединство цркве у опасност довести могли; стоји надал>е и та чињеница, да би се хотимице морале затворити очи пред свијем оним, што је учињено или замишљено за вријеме патријарха Георгија. када би се хтјело говорити или још више тврдити, да ништа учињено није. Ако ли би кога у пресу^јивању и оцјењивању рада патријарха Георгија на таки и неправедан суд и оцјену навести могла кривудања или колебања у прогресу нашем, нека се онда само сјети, да су то природни пратиоци прогреса, јер много је времена и искуства потребито, да се њешто као добро прона^е и као корисно овјерови. У опће тачно треба одредити, да ли. ми напредујемо или не напредујемо. Ако ли се испостави, да идемо унапријед, онда не треба сметати и не треба омаловажавати оне факторе, који су у првом реду носиоцем и узроком напретка нашега. Ако ли се пак испостави, да нема напретка иди бар да нема онаког, какав се код нас обично захтјева, онда би требало, да читаво друштво наше солидарно поради око тога, почевши са епремањем народа за тај прогрес, како се онда не би и многа и драгоцјена снага трошила око унутрашње борбе, докле би је употријебити ваљало ондје и на ономе мјесту, гдје је куд и камо потребнија и кориснија та снага. Случајни неуспјех и ма у чему лоша срећа патријарха Георгија као што су н. пр. легислативни покушаји на пошљедннм саборима, никоме још не смије дати права, да малима сматра друге заслуге његове. Напротив још већима се показују и очитују заслуге његове у администрацији, кад се само сјетимо, е је тешко са оскудним законима управљати. Многи и многи нека се још сјети и тога, да се организација у своме путу

усавршавања учи из потреба и искуства у течају многога времена; да би надаље неповољне и незгодне прилике наше у садашњевријеме болесну организацију створиле. Потребито је за то чекати згоду, када ће бити и више врлина у друштву и више података и материјала за мало прије споменути рад. Заносити се пак фразама и истицати којекакве мотиве, не значи још, да је хора и прилика њешто боље и сталније за наш црквено-народни живот учинити. Најсјајнија и за сву будућност најзначајнија је дјелатност узвишеног патријарха Георгија на црквено-просвјетном пољу. Ту, код пријестола свога засновао је и скупио нитн живота и напретка нашега. Отворена је књига тога рада његова; свако нека помно чита, па ће опазити онда њешто, што ће му као Србину душу утјешити и разгалити, а мирно ће на растанку са свијетом овим очи заклопити, јер сигурно је заклониште и миран станак спремљен дјеци нашој и послије нас. У осталом о раду, о успјесима или неуспјесима патријарха Георгија повјест наша казаће ријеч своју. Али и ми већ сада знамо, да она у њему неће гледати само личност, коју она биљежи у редове своје због положаја и мјеста, које је он као поглавица овостране српске цркве заузимао, него ће говорити о њему као човјеку, који је сам себе радом и дјелима својим убиљежио у странице њезине ме^у највеће добротворе народа српског и створитеље културних прилика његових. Бадава су сва извијања и завијања. Нека злоћа бјесни, али Праведник се зелени као финик, као кедар на Ливану; који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворима Бога нашега; родни су и у старости, једри и зелени (пс. 91, 12—14), Овдје је ево исказана основна црта блажене старости! Поштовање старости поред осталога буди и кријепи у срцима нашим и св Писмо, које јој објављује и дарива милост и наклоност Божју, јер говори Господ сила код пророка Захарије Јудејима, када поново задобише изгубљену љубав Божју: Опет ће сје-