Srpski sion

Б р, 18.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 287.

Својим очима видјели смо данас, гдје Његова Светост патријарх Георгије- укуцава камен темељац сјеменишту за свештеничке кандидате, кога он подиже о своме трошку, а у славу Вожју и корист народа свога. Овијем чином остварена је жеља народа српскога од давних већ времена, а планови поглавица наших крајупоиведени и у живот изазвани. Овијем дјелом будући свештеници и учитељи вјере и морала истргнути ће бити из загрљаја свијета већином не онакога каква воља Божја захтјева и од кога би се млад и неискусан човјек добру и лијепом научити могао; уклоњени ће бити од искушења и пожуда, које грјешну само љубав према свијету изазивљу, па ће под упуством и надзором наставника својих добре ријечи и лијепа дјела њихова гледајући у свој их живот преса^ивати; навикнуће ту реду, без кога ни говора не може бити о правилној дјелатности у спољашњости, а ни потребног склада V животу сваког појединца. Упућени будући на заједнички живот и рад развиће се у сјеминишту ме^у свештеничким кандидатима социјалне врлине: љубав, слога, савјетовање и помоћ, те ће тијем одговорити идејалном положају свештенства, које у свачем треба да свијету свијетлв, а особито ме^усобном љубављу и оданошћу. У осталом, — све ово врло је добро знао онај, који је обилном и племенитом помоћу својом оскудици свега овога доскочити знао, коју је оскудицу у своје вријеме један од најуваженијих и најнаученијих чланова јерархије наше објаснио, примјерима доказао, и у име свијех оних, који су и у овоме погледу желили и тражили напретка народу нашем, исказао жељу и мисао, да нам мирно и безбрижно ишчекивати треба сјемениште, али „сјемениште, у коме влада родптељски авторитет, које обасјава њежна братска љубав бесприкорне браће на управи, којим равна просвјећена мудрост душевних управника, које је кадро покрити све што треба. . . . Иначе ослободи Боже . .!" Љубав и ревност патријарха нашега није се на споменутијем само овдје до-

брим дјелима задржала. Погледајте добро широм пространпјех поља живота нашега и свуда ћете видјети мудру управу, примјеран рад, племениту душу патријарха Георгија. И ово неколшсо потеза једнв само стране простране дјелатности његове, потпуно је доста, да га постави на заслужено мјесто, у ред највећих поглавпца наших и најчувеннјих синова народа српског. У осталом, сви ми знамо и увјерени смо, да је узвишевом патријарху Георгију најљепшом наградом не толико изливи признаља и благодарности од стране онијех, којима је много добро учињено и намијењено, колико блажени мир и неисказано задовољство, што га у души својој осјећа сваки човјек, који добро мисли и чини, те помоћу Божјом гледа племените жеље и топле наде срца свога, гдје се пред његовим властитим очима у чињенице нижу, у дјела облаче, у видљиве споменике стварају. Боже мој! . . шта ли су вијекови у току живота и историје народа ! Узмимо сада десетину само једног вијека, вријеме, откада патријарх Георгије повјерењем народним управља богоблагословеном митрополијом нашом, — без сумње сви ћемо признати, да је тешко могуће, да би се толико или више можебити у тако малом и незнатном времену учинити могло. У администрацији ето за његова патријарховања опажа се живље и јаче кретање у црквено-народним пословима и ствара се јака и поуздана основа за развитак у будућности. Образовањем пак п подизањем јаке и спремне јерархије оправдава се нада и изглед на све боља и савршенија покољења, којима ће ушљед других а ваљда и повољнијих прилика, лакше можебити за руком испасти оно, што се и сада замишљало, али што због природних закона и других обзира сада учинити и извесги никако могуће није. Но главно и најзначајније је то, да је читавом овоме прогресу у садашњости први почетак и темељ ударен. Како ће пак ко судити и тумачити тај рад садашњости, — до воље му било 5 хоће