Srpski sion

С тр . 310.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 19.

некад слабо и неодлучно ушгавише на вољу и нетачно оцењује и пресуђује преступ; кадгод опет страшном грижом и немиром доводи човека до очајања, а кадгод се рекао би сасвим претаји. Срце или чувство често не тражи ни сада своје среће и задовољства у ономе, за чим треба да тежи, те по речима Христа Спаситеља, служи као „ изво]о свакога зла и нечистоте и , јер: „од срца излазе зле мисли, убиства, ирељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле на Ђога, и ово је што погани човека " (Мат. 15, 18—20.). Воља човекова, удалив се од Божје воље, стрзда од болести самољубља, као почетка свију грешних склоности и страсти (Сир. 10, 14—15.); нема оне првобитне јачине (Јов. 8, 34.), те је очевидпо већма склона на здо, него на добро, тако да по речима св. ап. Павла човек сада: „ме чини добро, што хоЛе, него зло, што не%е, то чини" (Рим. 7, 18—25.); те отуда долазе безбројни нреступи, неправде и злочинства у људском друштву. — Најносле тело наше растројено у својим силама, такођер је велика препрека слободну раду душе (Прем. Сол. 9, 25.); јер прво, оно је подложено разним слабостима и небројеним болестима; осим тога у телу се услед склоности к ономе, што је телесно, показује превласт над духом, откуда настаје ненрестана борба међу телом и духом, која се продужује кроз цели живот (Рим. 7, 21 — 23 ). 2.) Осим унутарњих препрека моралном животу у самоме човеку, долазе многе сметње и из сшљашњега света. По речима св. ап. Јована: „сав свет лежи у греху " (I. Јов. 5, 19.), и све, што је у свету, привлачећи човека к себи, може да га удаљује од његова одређења (I. Јов. 2, 16.). Многе сметње леже у земаљском благу и уживању, које човека заслепљује, и кад овлада њиме, учини га својим робом (Мат. 5, 19- 24; 19, 23—24.). Многе сметње моралном животу долазе и од самих људи, који нас окружавају. Неуиутно васггатање, неваљали и грешни дух времена, саблажњиво друштво, које човека на грех наводи, рђави обичаји, лажна просвета, лажна и штетна начела и иравила у животу, господовање страсти, — све то може да превари и да у искушсње доведе човека, удаљавајући га од правог му одређења (I. Јов. 2, 15 — 16; 4, 1—6 и др.). 0 том моралном растројству и о нашој слабости у вршењу добра, те о господству зла у свету, сведоче сагласно не само Св, Писмо и

св. оци црквени, него и сами незнабожачки писци и искуство. (Види „Правоелавное догматическое Богословге", Макар1л, Митропол. Москов. Т. II.; „Праславное догматическое Богословје", Филарета арх1еп. Чернигов. Ч. I. и т. д). Поред толиких препрека и такова растројста наших духовних сила, ми не бисмо могли постићи свога моралнога одређења, да нам Бог по својој великој милости иије дао за то вишу помоћ и средства. „Ја несреЛни човек! ко Ле ме избавити од тела ове смрти ?" (Рим. 7, 24.), — повикао је негда св. ап. Павле, посматрајући наше бедно стање и повређену ирироду људску, те ону тешку борбу између тела и душе; иа упирући свој поглед к Спаситељу одговара: „ Закон Духа, који оживљава у Шсусу Христу, оиростио ме је од закона греховнога и смрти " (Рим. 8, 2.). Подигнути на тај начин милошћу Створитеља, ми нисмо остали у нашем паду, него смо искупљени од греха, иризвани у нов живот, обновљени (Јез 33, 11; Јов. 3, 16—17; I. Јов. 2, 2; Рим. 5, 8. 17—19.; Е ф . 1, 4; 2, 4—7; I. Тим. 2, 4-6 и др.); те ради достижења нашега одређења имамо у Христу Спаситељу све божанствене силе и средства за то, по речима св. ап. Петра: „БудуЛи да су нам све божанске силе, које требају к животу и побожности, дароване познањем Онога, који нас позва славом и добродетељу (II. Петр. 1, 3-4.). Та божанствена сила, која нас препорађа и освећује, и која нам помаже, да постигнемо своје одређење и вечно спасење, назива се у Св. Писму благодат. Тако се она назива стога, што нам се она дарује не по заслугама нашим, него једино ради заслуга Роспода И. Христа (Рим. 3, 23—24; ЕФее. 2, 8; Тит. 3, 5 — 6.). Делујући удутарње на душу човека, блалодат га призива и обраћа к Богу, обнавља га оиравдава и освећује. Она му просвећује ум иознањем божанске истине; крепи његову вољу, дајући јој силу за вршење добра; испуњава његово срце благим, и нлеменитим оеећајима и вишом надом. Опа му помаже, да може одолевати сметњама на путу добра и иодиже га при снотицању; она, помажући му вазда у његову духовном животу, уздиже га до могућег му савршенства; без њене номоћи човек не би могао тачно испуњавати Божјега закона и постизавати свога хришЛанског одређења. Све то потврђује нај јасније и сам И. Христос, св. апостоли, св. оци црквени, историја и искуство. ј.) Сам Господ И. Христос производи ночетак;