Srpski sion

Б рој 21

света, ту је Впсокоиреосвећени обавио чин резања колача, уз асистенцију цароха Ђорђа Велића и ђакопа Никанора, те потом и колач пререзао са славским кумом високоблаг. госп. Миланом Заком земаљским нослаником. По обављеном чину, а скинувши са себе орнат, посред највеће тишине подигао је Високопреосве&ени чашу у славу Божју, те поучио народ да чува леие обичаје своје, затим да буде достојан потомак својих предака у верности и оданости прејасвој круни, те подигао у здравље премилостивог владара Франца ЈосиФа I. и његове уставне владе, затим је ноучио народ да чувајући веру своју, поштује, љубн и високо уважава нредсгавнике цркве своје, те у здравља Љегове Светости Патријарха нашег Георгија ; затим у здравље славског кума. Све ове здравице ираћене су бурним одобравањем и клицањем : Живео! Носле иодигнуте здравице зем. посланика и славеког кума Милана пл. Заке ЊегоВом Високопреосвештенству, која је прихваћена френетичним: Живео, Његово се Високопреосвештенство благосиљајући ириеутни народ уз бурно клицање народа: Живео! удалио у свој стан. откуда је иосле походио угледније грађапе и ратаре. На појутарје св. Николе од ране зоре већ купио се народ око цркве да испрати своју поглавицу црквену. Народ ми је сад још ведрији и одушевљенији изгледао : У заказани час, у 9 сахата ире подпе, кренуо се Високонреосвећени са својом иратњом, испраћен свим оним почастима као и при дочеку — уз још већи бандеријум и впше кола, пут Ђурђева. На хатару ђур1)евачком поздравио је впреосв. г. Еиискона опћ. бележник, после отпоздрава кренусмо се у село. Ту радост, то одушевлење, и од старог и младог, не могу оиисати ; кола Госп. Епискоиа била су у самом цвећу, народ је трчао око кола, клицајући му: Живео, а Високопреосвећени тронут дубоко заиста великом љубављу народном, смирено је благосиљао народ. Пред црквом стајала су деца са наставницима својим у свечаном руву обучени, бацајући цвеће пред Г. Епископа. Ушавпш у цркву и олтар, а по свршеном молебствију и поздраву од пароха Симеона Николића, ступио је Госп. Епископ на амвон и одатле је изговорио народу врло дцрљиву беееду и поуку, поучава-

О тр. 341.

јући га у вери ; додирнуо је и секту назаренску, те ободрио народ да се чува лажних учитеља. Испраћен из цркВе, а уа бурно КлиЦање, кренуо се нут Ковшб-С . Ивана. На хатару овоМ опростио се срески начеоник од Г. Епископа, молећи Га да дочек народни у његовом срезу прими као Чисти ИзраЗ народне љубави и оданости вери својој, цркви и Његовом Високопреосвештенству. Високопреосвештеии захвалило је од своје стране г. среском начеонику на труду његовом, што је дочекан тако лено. Затим је Његово Високопреосвештенство поздравио парох Ковиљ-С. Ивански Стеван Стевановић После отпоздрава кренусмо се пут цркве. Силан народ дочекао је свог епискоиа-дијецезана испред цркве, радујући се да Га је милости те удостојио, да се са својом поглавицом у цркви својој Богу помолити може. И овде је Госп. Епископ после ноздрава свештеникова, народ поучио вери, међусобној љубави и праштању. После овога иоходио је Госп. Епископ и еванг. богомољу, где га је свештеник евангелички заносно поздравио. Испраћен љубавл>у народном кренуо се Госп. Епископ у пратњи још и Ђурђевчана и Ковиљ-С. Иванаца пут Гор. Ковиља. На хатару Га је поздравио опћ. бележник Бајазет врло одушевљено. Дошав у св: храм, а по молебствију, смишљеним речима поздравио је месни парох г. Светозар Гавриловић Госп. Епископа; у кратко се захваливши Госп. Епископ је обећао Гор. Ковиљчанима да ће пх о слави њиховој сад на Вазнесеније носетити; одавде је отишао госп. Епископ у Доњи-Ковиљ, где је тако исто срдачно дочекан, а иосле овога отпраћен је у ман. Ковиљ. Завршујући опис пута овог високопреосвештеног Госп. Епископа по Шајкашкој, уверен сам да је 'семе труда Госп. Епископа бачено на добру земљу и да ће уродити добрим плодом. А Његову Високопреосвештенству желим од милостивог Бога здравља, да иоверено стадо ио целој дијецези обићи може, те свугде поучи, да чува веру своју. име своје, језик свој. —ћ. Православно морално учење и неколико приговора против њега. (Наставак) Већ у схватању и просуђивању људскога биКа и човекова иозива, онажа се међу противницима верских истина огромно, па често ц непомир-

„СРНСКИ СИОН 4