Srpski sion

Стр. ш.

СИОН. б

Бр . Зб

(мравља киселина) треба седамдесет сати дјелања и температура од стотину стунњева, којој ие можете иодврћи ниједно живо биће, а да га не убијете и не уништите грушањем албумина (бјеланчевине). Да се наиравн алкохол треба апсорбирати хидроген сагћопе са сулфуричким акцидом, сумпорном киселином, а ту још мора бити неколико килограма живе, и за то треба педесет и три хиљаде уздрмаја. 1 И ви сте са тако тешком манипулацијом асимилирали ту синтезу алкохола, који за неколико сати ради у нашим органима са температуром од 37 ступњева! Да сам ја учитељ у Француској, знао бих како би поступао са атеистама . . . али не бојте се господо, ја не мислим зло. Ја би осудио атеисте да пет година уче логику; јер баш им она треба. Не треба очигледније погрде него асимилирати нокусе синтезе кемичке са синтезама органичким. М. ВегЉеЈо!; није имитирао живота у његову иоступку већ радио нанротив. Још га је мање имитирао у иродукцијама него у цроцедури. Зар је он кемичком синтезом произвео ћелијцу, једну монеру, или коју код плазму? Не, и у осталом су материјалисте једнодушно признати, да нијесу никад фабриковали ни једно једино живо тијело. Неки се надају, да ће и то постићи, али већина не иде тако далеко. Каква"је дакле корист, од тога јогунастог напрезања? Па јесу ли бар направили га од организоване материје? Нису још. И они то сами признају. Па шта су онда постигли са том гласовитом синтезом ? Да ли су бар направили органичке још неорганизоване материје? Не ни то. Ремек дјело кемичке синтезе био је производ супстанције која је слична супстанцијама којима се послужио, и које је за тим напуштио живот; а које се, кад су већ истрошене, повраћају свијету минералном, из ког су црпљене. Али никад нијесу кемичари, од анорганских елемената произвели неку, не велим живу или организовану, већ једноставно органичку материју. У осталом лако се је о том освједочити. Заиста све живе или органичке материје, имају двострука својства. Оне су колоиди, не кристализује се и к тому преламају на десно и на лијево зраке иоларизоване свјетлости. Јед1 М. Сћоћт.

ном ријечи оне су, — да се нослужимо изразом Ра^еиг-овим дисиљетричне. Али албуминоидне материје, створене синтезом, све се кристилизују и нијесу у стању отиснути на поларизованој свијетлости ни најлакши девиамент (<1еУ1а(;ши, А1же1с1шп§'). Видите господо, ни најзнаменитији кемичари не могу имитирати живота. Резултати као и процедуре диференцирају радњу кемичара од радње живота. Истина је дакле, да ни сама природа, ни људски геније здружив се са природом, не могу произвести живота из свијета минералног; истина је да се универзална еволуција измишзвења од теофоба, на ирвом свом кораку зауставила пред једним непреходним јазом. Не, живот се не уздиже неким напрезањем материје одоздо, већ спушта одозго, и стога он уздиже све чега се додирне. Како су дивна дјела живота, та дјела која извршује без престанка тај ревни и неуморни радник, без обзира на апсурности, које учењаци о њему шире! Он узимље у праху сиромашни мали атом, подвргава га првом обрађивању у ткиву биљке. Наскоро предаје животињи која оваплоћује и издиже до граница разумног свијета. Чов.јек најзад нашав га тако прецарина утјеловљује га и у води у више регионе. У мозгу обавешћује он интелигенцију, а помаже јој упознати чудеса, дивоте и величанствености материјалног стварања, помаже учврстити непоколебиви базис са ког душа има, да се узвине Створитељу своме; у срцу дрхће он под упливом чисте љубави, коју безгранично савршенство инспирира онима, који су познали дивоте Свемогућега. И наскоро се тај мали атом исцрпљен и изнурен тим највишим напрезањем, новраћа у стање истрошене материје, повраћа се свијету минералном, откуд је изишао. И можда ће га живот кад опет примити, да опет на ново отпочне то славно колање, и позвати га на одличну част, да за часак бар буде живи свједок Бога живота. Видите, господо, живот је исто, као кретање и поредак јасни доказ Божјег бића. Заиста ако никад живот није спонтано избио из њедара материје, ако је увијек морао изазван бити дјеловањем прије постојећег сјемена, он је морао донесен и унесен бити од највишег бића. Је ли автор живота најприје створио