Srpski sion

Стр. 554. „СРЕСКИ СИОН." Бр. 34

иг8л1ен8 К\'(1Д1ЛјТ|/и8 Поповнчб и при ту г горол1Х господ Консгантин (д|) /ичович — тр8д же 1и>ана Четнртша Граеоканх родол^а же Ж еплрхЈм и>\ридцдки ш клрошн Гракоко нјн'к же житмх оск1чкк1 л1цл Л1ј )т 1775. л >ктл. Родио се око 1720. год. Право његово ирезиме беше Четиревић, а Грабованом је прозвап по месту рођења свога. У протоколима цркве Осечке долази он и као Јован и као Јанко. Из Грабова доселио се он с матером, браћом и сестром тамо негде око 7. деценија прошлог века у Осек. Год. 1767. налази се већ цела породица Грабованова у домовпсм иротоколу цркве осечке уписана. Мати Јовапова звала се Калија (| у Осеку 11. I. 1775. у 74. год. живота); браћа: Марко (у 26. Ш. 1767.) и Анастас и сестра Јелена, која се 1771. г. води у иротоколима као удова (стара тада 30 година) а 5. П. 1775. се преудаје. Марко и Анасхас као да су били инокосни. Јованова жена звала се Ангелија (ј- 16. IV. 1818.); с њоме је имао 5 ^инова : Константина, Наума, Никоду, Павла и Јована. Потоња двојица су још као деца помрла. Доцније се у протоколима као живи спомињу само Константин и Никола. Константин је такође био живописац, дочим за Николу нисам могао дознати, на што се одао. Никола (рођ. 12. IX. 1772. | 19. IV. 1824.) био је ожењен неком Катом (-ј- 14. 1835.) и изродио је с њоме 7 деце. До год. 1835. налазе се у нротоколима цркве осечке, после их нема. Јован је био врло вешт сликар Мислим, да је био бољи од Халкозовића, па се чудим старим Осечанима, да и њему нису дали, да барем молује певнице, патријарашки сго, предикаопицу и иконостасе у наперти, ако га већ иије било у Осеку, кад се је темпло моловало.' Умотвори и рукотвори Јованови налазе се у црквама села Ораховице и варошице Слатине у Пакрачкој епархији, где је иконостасе живописао, Горе већ сиоменусмо славенски заиис на темплу ораховичке цркве о том, да га је Јован Четиревић Грабован моловао; сад ми ваља привести запис, који се налази на левом крилу царских двери (изнутра) цркве слатинске, у нотврду тога, да је и иконостас слатинске цркве моловао

Јован Четиревић. Запис је грчки, и овде се Јован нрезива Чашир. Гласи овако: Кгр 1имнн8 Члтир ГравоканВ ис . . . грлфВ ек полеоз осеке 1785. — Ово ис... о р ' в прафВ неће бити правилно, него треба да стоји иконографа. Ја мислим, да је тако првобитно и стајало, иа је доцнија рука искварила. Друго је историограФ а друго иконограФ. Јованов рад одликује се врло светлим колоритом и лепо утиче на гледаоца. Ликови му показују доста светиње и живости, а особити је вештак био у цифрању одјејанија светитељског. Године и дана смрги његове не могох у нротоколима Осечке цркве наћи, стога судим, да га је смрт гдегод ван Осека снашла. VI. Молер Игњатије от Видњевић. (1774. год.) Није ми познато. где се је родио и где је живео овај сликар кир Игњатије ; повнато ми је тек само, да је био неки немеш и при том славан сликар свога доба. И његове иконе имају привлачну снагу на гледаоца. Посао му је чист, колорит светао. Живописао је темнло цркве обрадовачке (Обрадовци у епархији Пакрачкој) 1774. г. што овај запис на јужнпм и северним дверима потврђује: НаписасА сеи жоностасх ирн прЕчтн-книнл^х оц8 1г8л«н$ Курл»а^1Л<8 Поиовичб, тр8дол1х и иждикенил1Х частнаго иерл1онат(а НиколаА доровича ЛЖ0Н5 лшогогрФшшклгл л1олЕрол!х 1 гна = тгл»х (0 Киднешча л-кта гдна 1774. ги ' при= д{ржак"к них» рил<склг1џ цесарокралсвскаги>, и апостолическаг® величанства гпжи Л1арји верезји и ја соцарсткгника Козепа втораги) ^иператора рил»скаги> кралА герл »анскаги> (?) и прочад н прочад. Готово би се смео опкладити, да је Видњевић имао академско сликарско образовање. За таквога га издаје његов посао. УП. Димитрије Халкозановић, молер. (1777. год.) Живео је у Новом Саду, те је сва ирилика, да је био или син или брат или други какав сродник молеру Јанку Халкозовићу. Халкозовићи Халкозановић једно је презиме. Име Димитријино нашао сам у протоколу венчаних цркве Осечке, где је