Srpski sion

Отр. 690.

„ЦРП СКИ СИОН".

Б р . 42.

Гижназији. У позиву том означенц су услови за претплату п наруџбу. Штовашш читаоцима „Српскога Сиона" нрепоручујемо, да се својски заузму око скупљања претплате за ово благочестпво и корисно подузеће, за чију врсноћу говоре и сама имена ппсаца Зборника. (| Јоца Богданови&,) трговац у Руми, члан Архидијецезалиог Адмииистративног Одбора, иремннуо је дана 10. (22 ) октобра о. г. после тешког боловања. Лака му земља и вечан спомен! У Србији (Г. Гига Герши!) познати некадањи професор Велике Школе, ностављен је за хонорарног професора исте школе и то: за енциклопедију права, дипломатско и конзуларно ираво. Разне белешке. ;Ректор Загребачког свеучилишта). За ректора Загребачког свеучилишта у школској години 1900, 1901 иншгалован је 6. (19) октобра о. г. др. Рудолф Вимер професор богословског факултета. После инсталације чптао је своју расправу „0 семитским језицима 11 . (Библиотека Загребачког свеучилишта) прошле године повећана је са 2789 свезака, а има свега 108.584 свезака књига. Прошле године походиле су библиотеку 31.277 особа, које су чптале 40.340 књига. Осим тога је 2108 особа позајмило на читање 4910 књнга из библиотеке. Универзитетски фонд износио је концем 1899 г. 5859.63 фор. (Нове румуноке дијецезе.) Као што јављају, румунски црквени сабор, који саборише сада у Сибињу, бави се мишљу, да се оснују три иове румунске дпјецезе у области Сибињске митрополије, и то са седиштем епископа у Великом Вараду, Клужу и Темишвару. П о з и в. Свему правоелавном народу ерпеком! Ријешењем високе кр. хрв. слав. далм. земаљске владе у Загребу од 31. јула 1900. г. број 52 355. — допуштено је потнисаном одбору скупљање прилога за подизање цркве на развалинама негдањег манастира Марче. Како је народ нравославни српски у овоме крају и сиромашан и малобројан, то му није могуће, да ту евоју жељу и потребу, а и дужност цијелога српскога народа сам испуни, него се с одбором за ту цркву обраћа овијем свему народу српском православном с молбом за припомоћ. Нема Србина, не би га бар смјело бити,

коме није позната дуга, вјековна, па и крвава борба српскога народа у овоме крају за своју свету прадједовску вјеру православну, за права и светиње своје. На Србима се овога краја, на тврдој вјери и љубави напшх нредака за своје светиње, сломила и уморила сила наших иротивника. Овај дакле крај одмијени крвљу и жртвама, али и задужи благодарношћу, остали српски народ. Та благодарност треба да даде видна признања у цркви св. арханђела Михаила и Гаврила на развалинама манастира Марче, која ће црква бити: свети, најљепши и најдостојнији сиоменик мучеништву наших предака а и потребан дом молитвени народу нашем из оближњих села. Молимо за то сав српски народ и искрене пријатеље његове, да нам иритеку у помоћ нрилозима својима за нодигнуће те цркве. Нека тако буде то спомен црква, задужбина свега срнског народа, у којој ће се у славу Божју, служити служба Божја и чинити помен српским борцима, који се борише и крв лише за обрану и очување св. православља, срнских права и светиња; — гдје ће сс подизати глас нобожнс молитве Богу и Србима свецима за спас и очување св. православља, за срећу и напредак свега и свуда народа сриског. У то име Бог нам номогао, иа да дјело замишљено, угледамо изведено у славу св. православља а на част српског народа. Прилоге нримају по овлаштењу високе владе Бг, Александар Ђурић кр. котарски лијечник у Чазми (Сагта) и г. Дионисије Север котарски шумар у Клоштар-Иванићу. Имена ће нрилагача бити објављена и сачувана у посебној књизи, — спомена ради — у цркви Марчанској. У Липовчанима 1 /14. Октобра 1900. Одбор за градњу правосл. срп. цркве у Марчи. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Аћ С.О. 1882. зап. ех 1900. 168 1—3 0 Г Л А С. Српски православни народно-црквепи саборски одбор као управа срн. нар. цркв. Фондова и заклада у Карловцима овим обзнањује, да ће се дне 19. новембра (2. децембра) 1900. у 11. сати нре подне у канцеларији народпо црквеног тајништва у Карловцима уз прорачунску грађевну своту од 234.225 круна 90 нотура и