Srpski sion

Бр. 4 „СРДСКИ

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловамкој. (Архидијецезални Административни Одбор) одржао је своју седницу даиа 26. јануара о. г. под председништвом 1Бегове Светости, иреузвишенога господнна патриЈарха Георгија. (Хвижевни Одбор Матице Српоке) имао је у четвртак 18. (31.) јануара о. г. своју редовну седницу под председпнштвом А. Хаџића председника друштвеног. •— Пристаје се на размену ивдања с удружењем чешких филодога у Прагу. — Поверава се редакцијоном пододбору, да изради правила, која се помињу у основном писму Атанасија Гереског. Др. Матија Мурко, доцент на бечком свеучилишту нрисгаје на сарадњу на моиографијама из српске књижевности. — Редакци.ја „Мемоара дра Јована Суботића" новерава се члану Тих. Остојићу. — 0 штампању романа Жва Иипика „За крухом" донеће се решење, кад га писац целог поднссе. — Откупљује се за Књиге Матице Српске драма Драгутина Илића „Саул". — Према оцени дра Јована Радонића не прима се рукопис „Нагоричке цркве." Ђ. Магарашевић новлачи свој рукопис „Рад дра Јована Суботића на школској књизи." Решава се начелно, да се између чланова Књижевног Одељења п других нисаца не чини разлика, те да се на одбијен руконис не примају никакви одговори. — Још су решаване неке ствари, које се тичу питомаца. (Каижевни Одбор Матице Орпске) држао је у уторак 23. јануара о. г. нод председнпштвом члана Милана А. Јовановића ванредну седницу, у којој јо секретар друштвени др. Милан Савић пријавио смрт дра Светозара Милетића члана и негда потпредседника Књижевног Одељ., напомпњући велике врлипе и велике заслуге покојникове. Одбор је једногласно решпо, да у записнпк друштвени уведе тугу за покојником, да породици изјави саучешће, да умоли Одељење, да за свечану седнпцу одреди члана говорника и да корноративно дође на укон. Најпосле су чланови устајањем са својих места и ускликом: „Слава дру Светозару Милетићу!" са своје стране одали почаст покојнику. (Четрдесетгодишвица А. Хаџи$а). Како г. А. Хаџић није пристао, из своје скромности, да се четрдесетогодишњица његова нрослави свечано на оном месту, где је он, тако рећи, ировео свој век, — у Матици Српској — ухватнли су његови земљаци у Суботици, где се родио, прилику, када се

СИОН." С тр . 65

о Богојављењу онде бавио на одмору, те су га изненадилп. После службе Божје искупише се тамошњи Срби у новој дворани српске цркв. општине, те послаше депутацију од најугледнијпх Српкиња и Срба, да оду по слављеника и да га допрате у дворану. Већ кад се у порти појавио г. Хаџић, би иоздрављен усклицима живео и пуцањем из прангпја. У дворани га дочекаше исто тако, и иоздрави га г. Средоје Ђорђевпћ, замеиик начеоника града Суботице поздравом у ком је рекао од прилике ово: „Једна стара Бретонска легенда вели, да душа самртна човека, пре него што дође до раја, мора да прође три грдне дворане, у коЈ - има седе највише судије небеске. На првој дворани стоји наннсано: „Овде се мере мисли!" На другој: „Овде се мере речи!" А на трећој дворани: „Овде се мере дела!" Страшна су та три суда за сваку грешну душу. Ко познаје драги слављениче наш, твоју чисту душу, твоје златно срце, тај зна, да би ти без страха и мирном душом прошао те три страшне дворане; јер целога свога жпвота све твоје мисли, све твоје речи сва дела твоја беху посвећена једино ономе, што је теби увек најмилије најдрагоценије било — беху посвећена: мпломе, драгоме и честитом народу српскоме. — Све за народ, и ништа за себе! — то ти беше цео живот твој! Неуморно, без станка и престанка, четрдесет годииа радпо си ти на свпма пољима јавног живота српског, на свима гранама књиге српске, просвете српске. — За тих четрдесет година жргвовао си ти народу своме све што си имао: све своје време, сву спагу своју, све своје делање и умење, дарујући му радосно све нлодове богата ума свога, све осећаЈ'е, тако рећи, сваки откуцај племеиитога срца свога. — Ж када ти у име народа на свему томе „Матица Српска" захвалити хтеде: ти си и то скромно избегао. — Али нама, твојим теби драгим Суботичанима, твојој широј породици, допустити мораш да ти наш скромни дарак предамо, као мали иезнатан знак наше искрене љ>убави, оданости и нријател>ства, али и као зиак наше велике благодарности за све оно, чиме си ти за тих четрдесет година јавнога рада цело Срнсгво за навек задужио! Слава и хвала нашем Тонп Хаџићу! Живео!" После тих громким усклицима: „Живео!''' попраћених речи, предаде гђца Меланка Тешићева на дивно извезеном јастучићу од црвене кадпфе цео сребрни писаћи прибор, као дар јубиларових Суботичких поштовачица и поштовача. За тим је гђица Даница Коњеви^ева у пме гђе Емилије Мучалке, заступне председниковице Задруге