Srpski sion

^хјг

i v/

јц^хш чујгач/о.

Б р . 5

ученост, већ да проповедају оно што ће народу за веру и морал користиии, да се већа нажља обрати Св. Писму, да се хришћани иривикавају на живу веру, да се богослови на универзитетима више васиитавају у егзегези и пракси (а мање у схоластици и полемици). У 3. свесци својих богословских размишљања говори о условима, под којима ће нроповед назидавати и о двојакој цељи које он налази у проповеди (разумевање текста и нримена.) Према Штенеровим назорима написа Јоахим Ланге ирву назваћемо ПГпенцову Омилитику, чији наслов Ога1опа васга ађ агИз ћотИе11сае уапИаИз гериг§;а1а (На11е, 1707), покћзују и њену тенденцију. Шпенерском једностр;'Н >м наглашавању покајања и препорођења стави се на супрот Гаусен професор у Саумуру својим делом Бе гаИопе сопИопапсИ (Утрехт 1678.) израђеним по начелима и под утецајем ЛајбницВохфове философије. у ком између осталог изриче као правило мисао : да је за проповедника главно бити нобожан и Богу одан; то је нроповеднику оно што је песнику одушевљење, У Француској је знаменита појава Фенелонових Б1а1о§иез зиг Г е1ос|иепсе, сасгав здравих, духовитих и свежих мисли, згодних примедаба и корисних савета за говорништво уопште а црквено на по се. Од новијих нека се спомену: А. Уте1, НотИеНдие ои Шеопе с1е 1а ргесИсаИоп (Рапз 1846); БиГг, Наи^ћисћ Дег каИшИзсћеп КапгеШегеббаткеИ (Тићтдеп 1851); Бг. Ј. В. Нете1, Напбћисћ (Зег де18Шсћеп Вегес!заткеИ (Ве^епзћиг^ 1860.); Г. 8. Ре1г, НотПеИк ипб Вће1опк т Ве18рје1еп пећз! киггеп Ве§е1п (Раззаи 1876.); Ј. Јип^тапп, Тћеопе с!ег §е1зШсћеп Веге(ЗзаткеИ (Вдзћ. 1877.); N. Зсћ1е1ш§ег, БЈе ВИс1ип§ с1ез јипдеп Рге<ћ§егз, и Баз кЈгсћНсће Рге(ћ§1ат1 (Рге1ћигд 1881.) — од католика; а од протестаната: 1 д 1 с 1 у . НиГег, Шег баз ^Уезеп ипс! с!еп ВегиГ сЈег еуап§.-сћпз!е. беЈзШсћеп (вјеззеп 1830.); Бг. Тћ. Нагпак, ОезсћНие ип(1 Тћеопе (1ег РгеШ§1 (Ег1ап§еп 1878.). (Свршиће се.)

Вићентије Ракић, као проповедник. Напиеио Сава Петковић, сврш. (5огосдов. (Наставак) ш. Живот И БОГОСЛОВСКИ рад ВвЋЕНТИЈА РаКИЋА. 0 животу Вићентија Ракића немамо готово иикакних нодатака. Па и опо мало што имамо, пе одликује се особитом тнчношћу и иоузданошћу, него шта више налазимо погрешака већ у години рођења и смрти Вићептијеве. Тако Ст. Новаковић, 1 а по шему вал>да и Шурмии, 8 тврди, да је В. Ракић рођеи у Земуну 1792. г., а умро у Београду 1824. Антоније Арнот, међу тим, у своме листу 3 нод рубриком „Сербско списатељство" иише, да је В. Р. рођен у Земуну 1759., а да је умро у Трсту (не спомиље годину). Али то је све нетачно. Пок. Ђура Рајковић написао је у своме листу 4 најнотпунију и, колико је нама познато, једину биограФију Вићентијеву под натписом: „Вићентије Ракић, животописна црта", из које и ми црнемо податке за овај рад свој. Па он је доказао, да се Вићентије родио у Земупу 1750. год., а умро, као што се види из протокола, у Фенеку 29. марша 1818. год. Неправилно је такође мишљење Новаковићево, да је оп био најпре пои, а но том калуђер. Вићентије пи.је био иоп у Земуну, већ љегов браг Коста. А да је Вићентије био пре калуђерства трговац, то нам потврђује исти Рајковић, који је то чуо из уста удовице поп-Костипе, а снахе Вићептијеве, која је доцније живела и умрла у Н. Саду. Пре калуђерства беше му име Василије. Књизи се учио у своме родпом месту, где сврши српску и грчку школу. Због сиромашиога стања својих родитеља пе могаде даље па школе, камо га је срце од детињства кукло, него оде у дванаестој години на занат трговачки. Али и тамо није могао заборавити на своју милу другу — књигу, коју је у кући својих честитих 1 „Истор. сри. књиж " (1871.) стр. 208. 2 „Роујев!; кпрХ. ћгу. 1 вгрвке" стр. 253. 8 „Магавин ва худ. Књиж. и моду" од г. 1839. бр. 32. стр. 128. 4 „Глас истине" 1884. г. бр. 7. 8. и 9.