Srpski sion

Б р . 9.

,СРИСКИ СИОН "

С гр . 143.

верују у једносуишу Тројицу, Ода и Оина и Св. Духа, те се према томе крштење не повавља над онима, који се из номенутих вероисповеди обраћају у нравославље. Овакав је поступак у свему еходан са већ поменутим правилима и примерима црвобитне Цркве, те је и данашњим даном нракса иравославне Дркве у овом погледу у свему сходна духу првобитне Цркве. 10 Преливање, које се у западној Цркве употребљава уместо погружавања, ни мало не пречи прелазу римљана у православну Цркву. због тога, што се преливањеч не мења битност тајне, него само њезин спољашњи, видљиви облик, а и стога, што је и првобитна Црква, као што већ напред рекосмо, у случајевима нужде дозвољавала крштење преливањем, даље због тога што и сама западна Црква, не одбацује крштење погружавањем и не везује се искључиво само за преливање, већ признаје и верује у снагу и једвога и другога, те начин крштења преливањем сматра самозаудобнији. 11 По оцеплењу западне Цркве од источне, православна источна Црква не одрицаше снагу тајне западном крштењу извршеном посреством преливања, и не захтеваше да се римљани при ступању у заједницу православне Цркве поново крсте, док међутим изобличаваше све друге новотарије запада. 12 Руска Црква у погледу покрштавања римљана држала се горенаведених начела све до 1620, године. Те године, због ужасног ункјаћења, установљено је на сабору у Москви под митрополитом Филаретом — иако не једногласно — да се римљани при ступању у иравославну Цркву морају поново крстити. Ово определење пренесено је и на све протестанте. 13 Ати на сабору патријараха у Москви 1667. године ова је наредба укинута. 14 Пов. Чин'б присоединешл кђ правоалавноИ Церкви инов'6рдевЂ. 11 Соигз <ЗгоН сапоп. раг АпДге. 4. 1. ап то41>ар4еше. 1845. Иосле оцеплења запада од истока, расправљала су се многа каноничка пптања гледе западне Цркве, као : о признавању њихова евештенства, евхаристије, смешаних бракова и др., али нигде не налазимо несугласице у погледу критења. В. о овим питањима 1,еипс1ау. т јиге ^гаесо-готапо Ш). 5. ' 3 в. Требник издање 1639. год. —Сиор с лутеранимч у Русији 1644. г. на догледу ступања у брак кћери цара Михаила ФеодоровиВа с данским нринцем (у рукопису саловецке библиотеке). 4 в. СборникЂ церковн. постановленШ (рукопис Погодиисног археол. музеја бр. 1116. лист 74—82.) и ЈосиФа волоцкаго-Просвбтитела гл. 15.

четком XVIII. века Петар Велики обраћао се па источне васељенске патријархе у погледу тога, како ваља примати у крило православне Цркве лутеране и калвине, на што му је 1718. године патријарх Јеремија одговорио, да се иноверни Хришћани ири нрелазу у православље не морају поново крстити, него само миропомазивати. 15 Исто овако решење донесено је у источној Цркви и у погледу Јермена,. 10 (Наставиће се) 15 в. Собр. закон. т. V. год. 1718. авг. 31. 16 в. Слав. кормч. гл. 69. Тимотеел пресвитера.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Управни Одбор Матице Српске) држао јо 17. фебруара (2. марта) о. г. своју редовну седниду под председннштвож А. Хаџића, председника друштвеног. Усиомени преминулих чланова: дра Светозара Милетића, Стована Лазића, Велимира Бугарског и Самка Стојановића учишене су уобичајене ночасги — Кр. угарско министарство унутрашњих послова одобрава избор А. Хаџића за председника „Матице Српске". — Кр. угарско мннистарство просвете и црквених послова шаље разрешнице за рачуне вођене о задужбини Гедеона Дунђерског за г. 1898 и 1899. — Велики жупан новосадски захваљује, што се „Матица" на позив кр. угарског пољопривредног Министарства уписала за члана оснивача државне земаљске благајнице за нотпомагаше економских радника. — Кр. судбени сто у Панчеву дозвољава препис куће фонда Тодора Максимовића и жене му Ане из Уздина на романску црквену онштину уздинску и укњижбу потраживања тога фонда у износу од 4.100 фор. на исту кућу. По предлогу фискала друштвеног дра Илије Вучетића иозваће се књижевно одељење да поднесе управном одбору своје мишљење о томе на какве просветне дели да се употребе приходи од зндужбине Новака Голуиског и жене му Софије. Тек носле тога моћи ће се пристуиити зготовљавању основног писма за ту задужбину. - Кр. су г дбени сто у Н. Саду укњижио је наследну пристојбу од 5020 круна на кућу Милоша Димитријевића и жене му Марије. Фискал друштвени поднео је рекурс против нлаћања те наследне пристојбе. — Узет јена повољно знање извештај председников, да је касу изненада нрегледао са комисијом на то позваном и да је са свим