Srpski sion

„ СРП СК И СИ ОН"

рекао „блажени миротворци". Проповедппк држи, да кад се иеби епглеско свештеиство палазнло у стаљу дремежа, и да је опо одважно стуипло против рата, те користећи се фактима одлучпо о томе пзјавило се у току 1899 годппе, то не само да би спречило јужно-африкански рат, и не само да би спасло човечанство од неизбројивих невоља; већ би сачувало и од унижеља националиог карактера п понпжења моралних идеала, који се појавпше као последице тога неправедног рата.

Читуља. -ј- Здравко Поповић богослов II. године. После дугог и тешког боловања преминуо је 1. (14.) јупа о. г. а сахрањен је уз велико учешће Богословије, Гимнззпје п грађанства у кедељу 3. (16.)јуна. У црквп се опростио са прерано умрлим покојником, у име свију другова, богослов II. годипе г. Добривој Николић. Нека је упокојеном Здравку лака земља и к'кчн<1А памАТк!

Нове књиге. Православни Хришћански Катихизис за Ш. и IV. разред основних школа. Написао Др. ГеоргиЈв Лети%, професор Богословије. (Манускрипт) Ср. Карловци. Српска Манастирска Штампарија 1900. Стр. 68. Анкета за састављање вероуџбених књига за основне школе поверила је г. Дру Георгију Љтићу, професору Богословије, да напише катихизис за III. и IV. разред основних школа. Г. Летић се тога велеважнога посла примио с љубави, којом и као професор катихетике успешно ради и теоријски и практично на нашој Богословији. Као изврсног практичног катихету гледали смо и слушали Дра Летића, како са пуно преданости и умења катихизира у Ш. и IV. разреду Карловачких основних школа, учећи тако своје слушаоце богослове практичном катихизирању и уводећи их — као будуће катихете — у тај велеважни им позив и рад, а сам себе доиуњујући и контролишући у својој теоријској радњи, плод које јесте и катихизис, коме назив горе изложисмо. И ако је тај катихизис још као манускрипт, он већ казује, да се г. Др, Ј1етић свога посла латио и да га израђује са потребном за то теоријском снремом и добро стеченим искуством. Тај манускрипт испуњује нас већ сад радошћу, да ћемо наскоро доћи и до коначно добро редигованог и апробованог катихизиса,

кога тако жељно изгледају наше катихете, а за којим тако дуго вапије и напредак наше школске деце у религијозном моралном и верском васиитању. А и дотле нека је усрдна хвала г, Дру Георгију Летићу. П о з и в. Славна сри. нравославна црквена опттина, Дични сриски роде! Прохујало је већ пуиих 30 тужних и по нас горких година, које смо веБим делом у очајној борби, за оистанак миле нам народности срнске и имена српског провели! Ниједпа ошитипа срнска можда у целој нам домовини није под таковим тешким искушењем и заборавлзвна бпла, као наша ова малепа онштина, која једва броји 250 душа српских! Борисмо се са нашом једноверном браћом Романима око наше рођене тековине и имаовине, од наших старих, дедова и прадедова подигнуте св. Мајке цркве. Нису ни помислити могли ма ужасне последице, кад су своју једноверну браћу Романе у своју заједницу, под своје окриљ-е иримили — какву онасну браћу примају и да ће те последице њихови потомци, унуци и праунуци носле 100 година горко и с болом осетити и исиаштати. Дан 1. октобра 1897. остаће у историји овомесног Српства у тужиој усиомени забележен; тога дана су окончане и публиковане обостране конзисторијалне нресуде, које су мирним путем саслушане. Пошто нас .је мало срнских душа и домова, а материално смо слаби, с болним срцем изјављујемо, да је од наших дедова саграђена св. црква Рвманима досуђена, пошто их више душа и домова има, да Романи имају Србима исилатити незнатну, коју смо и примили од њих, али смо ирииулсдени били открњити од исте своте, да не би под ведрим небом остали, и купити себи зграду за Богомол>у која нас о.'рада стаје на 4000 круна. Губитак наше св. цркве у срце нас је коснуо, још нас је већма огорчио арнаутски поступак наше браће Романа, из цркве нас истерали, нити су нам дозволили на молитве нити на Богослуженија долазити, а тако исто и све црквене утвари као: одежде, црквене књиге и матрикуле — све нам однеше „во своја си"... Пошто смо св. цркву од преосталог новца од 10.000 круна сазидали, но са таком маленом