Srpski sion

С тр . 532.

„СРПСКИСИОН."

Б р . 31.

Дакле Суботићу је главно занимање било позлатарство и марморирање. Али се он узгред бавио и сликањем икона и то с доста великим успехом. Иконе је највише радио по обрасцима, којих је највише видети у Срему нпр. у Карловачкој горњој цркви на иконостасу. Суботић се оженио у Срп. Св. Петру, те је тамо неко време и живео и занимао се много црквеним живописом. Ретка је кућа у Срп. Св. Петру, која не би имала по неколико икона, које је Суботић израдио. Као рођен Сремац био је ватрен родољуб српски; а то своје родољупство платио је сиромах и главок. Год. 1849. беше у Араду од Мађара погубљен. Жена му још и данас живи у Фенлаку код Арада, а кћерка му је удана за Георгија Вујића свештеника у Арад-Гају. XI;. Љубомир Алекеандровић. (1887. г.) Како чујем рођен је у Српском-Сент-Мартоњу у Торонталској жупанији, а живео .је и делао у Темишвару. Хвале га као врло вешта живописца. Сима Мучалов велепоседник у Немету код Темишвара има две иконе, које му је Александровић моловао, на којима је Александровић свој уметнички дар показао. У старости сво.јој пао је у велику оскудицу. То му можда и беше узроком, да је померио иамећу и дошао у завод за умоболне у Геороћ (Ц{е1<1 код Будима, где је 15. (27.) Декембра 1887. умро а 1 %. (29.) Дек. и. г. у новом општем гробљу Будимском на „вучијем риту" (Тагкаа.ге!) покопан — наводно стар 59 година. Осек иа Петровске иокладе. Лазар Богдановић.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Школски Савет) држао је 1. (14.) августа своју седниду под предеедништвом Његове Светости преузвишеног господина патријарха Теоргија. Од чланова присутни су бпли: г. г. протопрезвитер Јован Борота, Др. Ника МаксимовиИ. Др. Михаило Полит и Теофил ДимиЛ. — У овој седници су постављенп на Учитељичкој Школи у Горњем Карловцу, на место досадањих професора умировљенога Ђорђа Глибоњског и покојног Владана

Арсенијевића: за привременог професора Димитрије ТрујиЛ, досадањи учитељ српске автономне основне школе у Загребу и за суплент професора досадањи суплент професор у Учитељској Школи у Пакрацу Светозар ПрибичевиЛ. За заменика школског референта у епархији Темишварској и Вршачкој иостављен је досадањи привремени управитељ и професор Више Девојачке Школе у Панчеву Милан МандровиЛ, а досадањи заменик истога референта Ђорђе ПоиовиИ враћен је на своје место за професора на Учитељској Школи у Пакрацу. — Обављена је кандидација за избор професора на Вишим Дево.јачким Школама у Сомбору и Панчеву. (Седнице Архидијецезалних Епархијских власти) сазване су, и то: Административног Одбора за 8. (21.), а Конзисторије за 9. (22.) август о. г. (Богословија.) Поводом тим, што је протосшфел и професор Богословије г. Иларион Зеремски дао оставку на управи манастира Хопова са молбом, да буде враћен на своје професорско место на Вогословији, и пошто је исти од те управе разрешен а молби његовој за доста учињено, то је досадањи његов заменик на Богословији, као привр. супленат, кандидат Духовие Академије Кијевске јероионах г. Валериап ПрибичевиЛ разрешен те сл.ужбе у Богословији и враћен у свој постриг, у манастир Крушедол. У Србији (Гинеколошка болница у Београду). За успомену вепчањч краља Александра и краљице Драге започето је прошле године зидање велике државие гинеколошке болнице на западном Врачару, која носи име „Болница краљице Драге". Волиица ће бити сасвим готова до 1. септембра о. г., тако да ће се свечано отворпти на дан рођења краљпде Драге, 11. септембра о. г. (Збор српоких про§еСора.) У прошлу недељу прије подие био је у дворани Велике Школе у Београду дванаести годишњи збор професора из целе Србије нод председништвом Михаила Марковића, ректора у иензији У поиедељак је збор већао о изменама у новом закону о гимназији. У Русији. (0 ре§орми руских средвих школа.) „Црквени Вестник" доноси у 26. бр. званичан извештај о раду комисије за реформацију средње школе. Та комисија, оргапизована у мају о. г., завршила је недавно своју задаћу, израдившп основна иравила за нову опће образовну средњу школу, саставивши таблице за распоред часова и конспекте уџбенога плана и, уједно, одредивши ред, којим ће се нови плановп предавања уводити у даиашње гимназије, прогимпазије, реалне школе. Потпуна реформација мушких средњих уџбених завода треба да се завршп у г. 1905.