Srpski sion

Б р . 89.

дСРИСКЖ

СМОН. 18

по §. 5. начин манипулирања унитних добара израдити и сабору га на коначно регаење поднети; но пошто она тога није учинила, то је томе доскочио саборски одбор на темељу решкрипта хваљеног (§. V. 5.) и даље усљед §. 30. сабор. устројства превишње потвр|еног под 14. маја 1875. израдивши предстојећу уредбу, коју је сабор усвојио. Летимични поглед на ту уредбу показује, да сабор крјеношћу исте уручује саб. одбору не само администрадију (§. 1.) но и сву манипулацију манастирских добара посредством нарочитих од саб. одбора наименовати се имајућих чиновника (§. 2. 3. 9.) одређујући огама, као не мање и манастирском братству нлате, односно дотације (§. 10. 11. 12.), овом последњем остављајући осим 1. кључа од ручне благајне (§. 7. ал. 3.) и сутицаја у намештању и определењу плате слугу манастирских (§. 3. и. 2. §. II. ал. 3.) још и ирава и дужности онаке (§. 8.) које и сваки од вјерних с погледом на онај одношај и рхеМ у коме према задужбинама предака стоји, взира, да их има. Овака одређења, ако не закључују у себи но све весикпзациЈу, а оно заиста депоседирање братства манастирског из добара, томе од дотичних фундатора с правом на посјед и нотпуно уживање дарованих. Смјер ни прев. кр, Решкрипта од 10/8. 1868. нити оног од 14/5. 1875. односно устројства саборског, не може тако далеко ићи. И сабор сам, као да је о томе, као и о горе показаном непобитном праву братства манастирског, праву надзора Митрополита и Епископа над манастирским добрима, увјерен, кад братству томе, нарочито настојатељима онако дебелу дотацију (§. 12.) дозначује, чему за повод и разлог не може друго служити, до ли бојазн протеста од стране тих — и кад у представци евојој преко сваких правних отношаја муком прелази. подупирајући уредбу ту своју једини опортунитета разлози. Но и ти стоје на врло траљавом темељу. Истина је. што сабор у својој представци тврди, да је саборски одбор пре него што је грађењу уредбе те приступио, изаслао у манастире стручњака једног, да извиди стање манастира; ал је истина и то, која се опровргнути не да, да је стручњак тај стање манастира више међу зидом манастирским студирао и испитивао, а најмање да је на само лице добара манастир-

ских излазио, те да је тако положај, природу и каквоћу земаља и тих продуктивност даље терете, даљину и блискост пијаце, средства комуникационална текуће цене односних производа, тешкоћу ил' лакоћу у набављању радених снага, тих наднице цену итд. испитивао. И кад је тако извјестије саборски одбор анкетној комисији од стручњака и насто.јатеља позваних поднео, онда није чудо, да је комисија та, у којој учествоваше и чланови сабора, већином гласова, следећи мненију извјеститеља, судила, да је, што манастири, имајући добра од преко 50.000 јут&ра земље и друге разноврсне изворе к томе не издржавајући више од около 100 калуђера, нису никаква сувишка од чиста прихода показивали, него су се шта више и зацуживали, томе је криво верационално газдовање, те с тога препоручује, да се ио манастирима рационално газдоввње уведе, које се само стручним економским чиновнииима и добром управом постићи може. N0 розИо, е§4 поп сопсеао, да се манастири у поседу и подпуном уживању од преко 50.000 јутара зекље и других разноврсних извора налазе, питање долази, пошто то нигди, па ни у представци није расвјетљено какве су шо земље, какви ли су то други разповрсни ириходи ? (Наставиће се).

Записник еједнице изнимног протопрезвитератеког збора Вилићког држане у Оточцу дне 12. еептембра 1901. Предсједава: високопречастни госп. прота Илија Магаић. Перовођа: но рукоиоложењу најмлађи свегатеник Ил. мл. Машић парох Шкарачки. Присутни : Илија Рапаић, парох Брлошки; Јосиф Рајачић парох Водотечки; Андрија Зобеница, админ. парохије Косињске; Михаило Шумоња, парох Залужнички; Ђуро Орлић, парох Дољно-Врховски; Митрофан Вукчевић, админ. парох. Дољанске; Стојан Савић, парох Швички; дочим су пароси: Спасеније Војводић и Данило Рајачић недолазак болешћу испричали. (о. и.) II. Високоиреч. г. предсједник истиче, како су учестали нападаји опозиционалне штампе