Srpski sion

В р . 41. ДЈРИШШ

веђ да спасем свијет (Јов. 12., 47.). Вријеме ће Његова суда бити о другоме његову доласку и једино ће Он, оснивач хришћанске религије бити судија и награфивач праведника и гр.јешника: „Отац не ће судити никоме, вели Он, него сав суд дао је Сину" (Јов. 5, 22.). Међу тијем, изговарајућ закон љубави и милосрђа-,. Он је уједно прогласио и законе суда и правде. Тако је Он рекао, кад је добио вијест, да ,је Нилат побио Галилејце и сругаила се силоамска кула, која је угушила осамнаест људи: „ако се не покајете, сви ћете погинути" (Жук. 13,, 3.). И Његов је суд строжији од старозавјетног. Он проглашује казаи не само за дјела, него и за име које вријеђа ближњега (Мат. 5, 22.), за сваку празну ријеч (Мат. 12., 36) и нечисту помисао (Мат. 5., 28.). Он је прогла,шавао, „тешко" лицемјерима, незналицама и развраћеним учитељима, нападачима удовица (Мат. 23.), безбрижним богаташима, пресићеним, онима, што се увијек веселе и охоле (Мат. 23., 24. —26.). Он је прорицао и биједе на земљи за безакоња, а оне нијесу ништа страшније од старозавјетних казни. Тако је Он, за свечаног уласка у Јерусалим, приближујућ се граду, „заилачао гледајућ на њега и рекао : 0, кад би ти бар овога дана знао, што је за мир твој, али је то сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани на тебе, кад ће те окружити непријатељи твоји опкопима и иобиће дјецу твоју у теби и не ће оставити камена на камену „за то што нијеси познао времена, у којему си похођен" (Лук. 19, 42—44.) Коме је Господ јављао и унапријед обећавао Сво.је бескра-јно милосрђе и опроштај у свему? Свима грјешницима и преступницима, свакојаким разбојницима, убијцама и безаконицима, али само онима, који су се кајали и принадали му с молбом, да им опрости у име Своје жртве искупљења, која све сакрива од гњева и правосуђа Божјег. Св. Јован Златоусти се чак усудио доказивати, да би и Јуда, издајник, Самог Искунитеља, био помилован, да само није пао у очајаље, свршио живот самоубијством и онако се искрено исилакао, као Петар, кад се три пута одрекао свога Учитеља. 1 До каква смо закључка дошли о догматском и моралном значењу нове науке о хришћанству, као религији љубави, просуђујућ но ономе ту1 Здат. о покајаау 1., 3.

ОШ)Н." ©ГР. 693

мачењу и примјењивању на живот, какво јој дају њени проповједници ? Она : 1 против историјских доказа из Божје ријечи, неоправдано одриче науку о љубави у старом и правосуђу у новом завјету. Даље, — она одриче науку о вјери, као извору свију духовних сила, које су потребне за усавршавање човјека и по васпитање у њему саме љубави. За тијем, — она квари и уништује узвишену јеванђеоску науку о љубави хришћанској и опраштању у свему. Најпослије, она одвлачи Хришћане од Цркве, од њених спасоносних та-јана и устава, ,јер оставља свакоме на вољу да живи како хоће, по кол^к плоти А подшишиш (Еф, 2., 3.), као што су живили незнабогаци, који су се тјешили само неким материјалним услугама ближњим нод именом љубави. Из свега се тога види, да је тај појам о Хришћанству — једностран, лажан и штетан с моралне тачке. У њему и његову ширењу у нашем образованоме друштву ми морамо да налазимо кову побуду, да темељито изучимо божанско откривење, његову историју, законе и установе „Цркве Господа и Бога, коју је Он , стекао Својом крвљу" (Дјела ап. 20, 28.) Амин. С руског С. ДавидовиЋ студ. Моековске Духовне Академије.

Срби сликари. (наставак из броја 38.) 1/Х1. Иван и Г ј ХН . Милија Маркорић. (год. 1856.) Ова два брата моловала су иконостас манастира Витовнице у Србији — год. 1856. Њихов молерај је обичан посао, који се не одликује нит' бојама нит' лепим размерима у ликова светитељских. (Старинар, год. У.стр. 10.) 1X111. Димитрије Поповић, иконопиеац. (4775.) Ова,ј Димитрије живописао је 1775. г. литију цеха ћурчијскога за светоусиенску цркву у Вел. Бечкереку. Доцније је та литија стављена на иконостас цркве у Тарашу у Банату. Бивши пре Тарашки а данас Оросламошки иарох Југ Станикић, описује ту литију у „Источнику" (1898. г. бр. 15. стр. 236.), и вели.