Srpski sion

С тр . '718.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 43.

муни од кр. гувернијв свагда одбијени увек са обзиром на кр. решкрипт од 1796. г. па и нод Баховом владавином г. 1860. нод бр. 105/70. Румуни изгубивши сву наду, да ће икада у грчкој пркви места добити као чланови грчке општипе, још г. 1833. назидали су у унутрашњој вароши себи цркву на нијаци, која и данас постоји, но која је наредбом митроиолита бар. Шагуне 1868. г. затворена, јер је то његова тактика у борби са Грцима захтевача. Исти митрополит ступио је 1857. г. отворено у борбу са Грцима и то на основу свога дисциплинарнога права опда, када је грчком свештеиику Герасиму Дендриносу без икаквог нреслушања наводно због неморалног владања забранио у цркви служити. А ради вршења богослужења и донде ; док оиштина у смислу својих автономних права не би му другог грчког свештеника ради потврде црепоручила, именовао је за администратора те цркве односно нарохије Вартоломеја Бајулеску — румунског свештеника, којему је строго наредио, да ради богослужења, што пре научи грчки језик. Тај је свештеник једно време сам, а доцније уз грчког свештеника цри ово.ј цркви служио све до 1887. г. када је нремештен био на румунску парохију у унутрашњој вароши, где је и данас још иарох. Грчка општина нротив насилног овог поступка свога митрополита притужила се тада постојећем кр. гувернијском сенату, услед чега је митронолит општипу нод интердикт ставио, те целом подручном свештенству, забранио, да за Грке икакве функције обављају. Тако се десило да су три члана ове општине нехришћанским начином сахрањени, а новорођена деца једно време некрштена остала, док млади свештеник Бајулеску не би оружаном силом у парохију своју уведен, када је и интердикт скинут. ТужбаГрка није се дуго узела у обзир, те митрополит у два маха није хтео дати свој благослов и дозволу за богослужење новодоведеним грчким свештеницима, које је општина на место још 1857. г. свргнутога свештеника изабрала, те је од митро-

нолита наређено нривремено стање још увек трајало. Г. 1866. умре румунски парох ири св. успенској цркви у унутрашњој вароши, те његово место митрополит није ни иопуњавао, шта више 1868. г. је ту цркву и затворити дао, а чланове те парохије упутио је, да се имају прикључити грчкој парохији односно општини, чиме је кр. рескрипт од 1796. г. ван крепости ставио те следеће наредио : 1. да од сада грчка црква св. Тројице и грчка школа и имање ових има бити заједничка својина како Грка тако и Румуна; 2. да се тој цркви има два свештеника приставити, који ће богослужење на основу равноправности наизменце једне недеље грчки, друге недеље пак румунски обављати. 3. у школи се има грчки и румунски учитељ употребити, а у цркви грчки и румунски певци и црквењаци. 4. старатељи имају се у једнаком броју од Грка и Румуна из средине односне народности бирати и 5. цркв. матице имају се на обадвајезика водити. Општина се на овај нови одлучни нанадај мигрополита притужила како кр. гувернији, тако и кр. уг. министру богочасти и јавне наставе. Услед тога је митрополит 20. марта 1868. г. по други пут општииу ставио под интердикт, који је 10. јула исге г. посредовањем вис. министарства скинут. Тада је министарство иреко митрополијске конзисторије и дотле, док се наведено митрополитово расположење пе би иснитало, дало сачинити један нривремени „тосЗиз уЈуепсН" од 8. тачака. Услед тога „то^из-а угуепсИ" на место 1857. г. свргнутога Герасима Дендриноса иостављени свештепик Бартоломеј Бајулеску би сада привремено задржан као администратор и ако је међутим нови грчки парох Доситеј Георгиос и од митронолита био признат и потврђен. 4. тачком споменутога „то(1и8 уЈуепсН" наредила је конзисторија, да се у будуће до окончања овога спора има богослужење наизменце на грчком и румунском језику обављати; дакле у будуће, а што је до