Srpski sion

С тр . 720.

В р . 43.

Па кад је тако, урежимо дубоко у срце своје речи аиостолове и по њима се владајмо! У призивању Бога, у молитви, дакле, која истиче из побожне душе, загрејане топлом вером, лежи спас наш. Од Бога иитимо помоћи. Од њега спаса тражимо. Чистим срцем му приступајмо. У успех не сумњајмо! Јер Христос наш вели: „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се" (Мат. VI. 8.). Но осим прирођене нам жеље за сггасењем, која нас на искрену молитву потиче, имамо за молитву и мудрих савета апостолских. Св. ап. Навао вели : „Сваком молитвом и мољењем молити се Богу духом без пресганка" (Ефес. VI. 18.), а на другом месту оиет: „Надањем веселите се, у невољи трните, у молитви будите једнако" (Рим. XII. 12.). А сам нам пример пружа, ,ј<-р „тога ради, вели он, нреклањам колена сво.ја, нред Оп,ем Господа нашега Ис. Христа" (Ефес. Ш. 14.). А ено и славног Искунитеља где нам најузвишенији узорак молитве даје у „Оченашу" Молитви Господњој! Ено га сама где се после свршене тајне вечере моли, по својој не божанској, но човечанској природи, — Оцу небесноме. Али може бити да ће ми рећи који од малодушних: иосведневно сам се обраћао милости Божјој. Призивао сам свесвето му име. Просио сам и не добих; тражио сам и не нађох; куцао и неотвори ми се. Вели до душе апостол да се молимо, али гле, мени молитва не помаже. — Не будимо, драга браћо, малодушни! Не сумњајмо у милост Творчеву! Не одбацујмо молитве! Запитајмо рађе себе, како смо се молили! Да не молисмо можда безгрешнога да нам у греху помогне? Свесветога за помоћ у безосвећењу? Свезнајућег да нам безакоња превиди ? Заиста, заиста вам кажем, драга браћо, ко оваком алком на вратима бије, томе се не отварају! Пречисти се у нечистоћи не каља. — Или у својим молитвама искасмо превише тога. А зар молитва Господња не каже изрично, да од земаљских погреба само „хљеб данашњи" нросимо. „Не бринимо се за сутрашњи дан" (Маг. VI. 30.), јер ове ноћи може Свевишњи анђела свога по душу нам нослати. Од земних иотреба не проси изим хљеба данашњега, а „на Господа пренеси твоје старање и он ће те нахранити" (Пс. Ш\ 23).

Исиитајмо себе, побожни Православни, да ли увек добро промишљамо шта ћемо у Бога просити? Да ли чинисмо можда као луда деца што оружја ошгра у родитеља моле ? Та да ли ће отац нејацкоме сину јатагана бритка у руке дати? Или мајка оштру иглу недораслој кћери ? Не! Па ни Отац небесни неће нам удовољити молби, која нам је на штету. Он познаје ио своме свезнању, ал' ми не предвиђамо. Слутим даље, како понеки у себи збори : силни су греси моји, нема њима опроштаја. Молитва ми не помаже. Домолити се не ћу. А зар сме Хришћанин заборавити, да је Господ најмилостивији Отац? Огац опрашта деци, која се од срца кају. Смемо ли заборавити, да је Спаситељ баш ради грешника на земљу дошао и ради њих у цркви својој светој, тајну покајања установио? Здрави не требају лекара, но болесни. Онај „који зановеда своме сунцу те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима" (Мат. V. 45.), оиростиће и најтежим грешнику, ако искрено покајавши се призове име Његово, јер „ко год цризива име Господње спасће се" (Рим, X. 13.) Зар може бити већег грешника од убијце, разбојника? Ено и њега где призвавши име Господње удостоји се раја. Призва: „Опомени ме се Господе кад дођеш у царство твоје" (Жука XXIII. 42.) и снасе се: „Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају" (Ј1ука XXIII. 43.), рече му Исус. Али, побожни Православни, није сва молитва у прошењу, него и у прослављању Бога, и у благодарењу великој Му доброти и у свему томе је молитва. Зар не треба прослављати молитвом славословља Онога који премудри поредак у васељени постави ? Онога који небесним телима стална пута, даде? Творца, који на најмудри.ји начин из ничега створи све што видимо, и сврх тога анђеле и душу! Кад, тако рећи, сваким даном певамо славоспеве светским великанима кога било рода, како да не појимо с анћелским хоровима славопој Богу великоме — ,,(>катж, сватх, скатж Господк 0мв<штк, исполнх нјко и зслми с/1<1км ткоеа" (Исаија VI. 3.) Разгледајмо даље, драга браћо, да ли Богу благом благодарних молитава дугујемо. Погле! Све што имадеш, имање, здравље и круна тога — живот, све је од доброг Бога. А што