Srpski sion

„СРПСКИ оион.»

то могао наћи на гробљу, у оној мртвој тишини?! Не, и ту му неки тајни глас срце пара. Причиња му се ко да чује из гроба прекор своје покојнице мајке, па чисто ко да слуша и њене мукле речи: „Иди од мене, одметниче, загорчило ши моуе млеко; одлази без обзира и ие узнемируј иокоја мога /" Звекне л' звоно, а у одметнику крв се следи и срце стеже од бола. Слуша, преза. и помишља да на погреб јечи, е ће сад да прати одметнике тамо горе пред правосуђе Вожје, где их чека заслужена казна за вероломство. Проплакао би, али суза нема. 0, да грозне муке, авај Боже свети! Земља ће клети, небо ће проплакати, а зар неверни син да сретан буде ?! Не. Боже, како горко плаче оно велико кандило пред олтаром цркве, коју изневерише браћа наша, и и како гласно пуца жар у кадионици светог Саве за часном трпезом! Нека их, нека, доћи време и већ је ту, када ће да се тргну та иста браћа наша и да упознаду тежак грех вероломства, да га окају и да се врате мајки цркви својој православној. Благо ономе, који је то за времена учинио, ономе, који не чека последњи самртни час, кад ће бледе усне да му шапну ове очајне речи: „Већ сам изнемого, кидају се асиле Ох, та где је срце моје мајке миле?!" IV. Неговање и чување православља, и благослов Божји, ноји пребива на вернима. „Стојте у вери чврсто и не бојте се ничега на свету, јер су пуни благосдова они, који су у вери својој стални," вели Иремудри. Сваки православни Србин треба да у своме срцу негује А чува две велике врлине: иобожносш вере и народност своју, или друкчије да кажемо: иравославље и родољубле. Из побожности проистиче послушност цркви, а у послушности тој налазимо и времено и вечно и благо за сав народ и за сваког појединог члана те црквв. Благо је то: узајамна љубав и иотиомагање, слога, мир, јединсшво, наиредовање и сиасење наше као Хришћана у цркви, гра^ана у отаџбини и чланова у благословеној вези супрушкој и роди-

тељској. Ту нам, вреди много и народност наша, „ која нас савија Јаче око осовине свога дома&ег живота ". „Народност је — кажу мудри људи — оно крштено писмо напхе, без кога не бисмо имали ни дедова ни прадедова ни унучади ни праунучади на овоме свету. То је свест, око које окрећу се мисли наше; огњиште , за којим греју се осећања наша; обичаји, у којима нас је одљуљала колевка наша; језик , у ком нам се огледа срце и душа наша." Поред оваког лепог блага нашег, среће и благослова Божјег, гито пребива на вернима сииовима православне народпе нам цркве, треба још да радимо, течемо, шшедимо и мудро уирављамо имешком нашим. Истина, данас су настала тешка времена ,,ал' радиши Бог помаже и , а „вредно~Ка је маши среЛе". Није, верујте, Бог крив, нити је крива вера и црква православна, што су неки Срби на поседу своме осиромашили. Крива је леност,криво је неразумно руковање очевином, криве су доста крчме и механе. Има, дакле, људи, има Срба, на којима пребива благослов Божји. Таки су људи, обично, пропалице, који уопште не даду ништа ни до Бога ни до које вере. Данас су у једној вери, а сутра би, уз неке увете који би били по ћефу њиховом, спремни били поћи ма куда, па и крст часни оставити. Нема благослова Божјега и на онима, који ће за инат, из обести или због друге које слабости, дати све своје мило и драго, ископати гроб на огњишту лепе своје очевине, да у њ' саране себе жива, жену, децу и сав подмладак свој. Није ли то страшно, није ли то крваво дело?! Не, Србине брате, ти се не повађај за свима! Иди путем равним, што води к' срећи и спасењу. Чувај православље, моли се Богу, приони боље, васпитај себе и подмладак твој у добру и поштењу, поштуј туђе, своје добро чувај, жртвуј кад устреба, жртве воли Бог, а сви скупа сложимо се и у себе се поуздајмо, каконо рече неумрли владика Мушицки: „Ви ми Србљи у добру сложни буд'те, јербо је ирут сам слаб, ал у сноиу јак; иа тако извор сре%и свакој шраж'те у себи самима, и бер'те сваког красног живоша цвеЛе на иољу милог

ч.