Srpski sion

Стр. 24.

„СРПСКИ СИОћ*

Б р. 2.

одијело, да нас заштнћује од студени, и т, д. Него што је у том случају, ако нема оне сврхе, за коју корисне стнари вриједе? Ако се н. пр. не може оно што хоћемо купити, која нам корист од новаца? Узмимо, да је когод у пустињи сахарској и има у себе 1,000 000 круна, а нигдје нема живе душе, ни близу ни далеко, с ким би само једну ријеч прозборити могао. Бисмо ли и таква човјека могли назвати богаташем или може бити рађе најбједнијим сиромахом ? Или која корист од хиљаде одијела, намијењених војницима који су тај час изгину^и, те их сада нема ко да обуче? Сличну вриједност имају н стварн угодне, само што је њихова вриједност још куд и камо мања и несталнија од ове. Мени је н. пр. сада угодно с вама разговарати. Али да имам случајно — не дај Боже! — какву болест која се не да излијечити и која ме је већ довела до ивице гроба, сумњам, да би ми се милило с вама овако много говорити. Или н. пр. гдјекоме од вас, који радо пуши, годи често кад може запалити цигар, а кад и кад га не жели ни видјети. А тако и у једно те исто доба једна ствар једноме годи, а другоме не. Радо бих знао да ли те ствари имају угодност саме у себи, или је та угодност тек у мпслима нашим, дакле умишљена. Јер кад би вриједност угодних ствари (угодност) била у њима самијем, морала би та угодност које му драго угодне ствари бити у свако доба и за свакога (човјека) једнака, те се не би увијеки непрестанце мијењала према ћуди, расположењу итд појединих људи. Угодне ствари дакле немају за право вриједности у себи, већ им је тек ми придајемо. Извор те вриједности није у самој ствари, већ у нама који ствар ту проматрамо. Тако може некоме бити угодно нешто, што не само никоме другоме не годи, већ у њему језу и грозу побуђује. Н. пр. грабежљивост и отимачина је угодна какву окорелу разбојнику, а како неугодна и страшна човјеку поштену ! Корисне пак ствари међутајем имају вриједност у себи, без обзира на онога ко их проматра, али не без свакрга дру-

гога обзира. Оно што је корисно, мора, како видјесмо, битп за неку сврху корисно. Иначе је б^з икакве вриједности. А сад да промотримо вриједност онога што је добро. Осим оних двију врста вриједности, што их имају стиари угодне и корнсне, од којих прва вриједност и нијв за збиља у самој ствари, а друга јвсш, или тек у сиоЈу с неком другом сгвари, може бити још и таква вриједпост, која је у самоЈ ствари без икаква обзира и па какву другу ствар , Ово ћемо најбоље утврдити при мјером. Новац је, како сам већ рекао. ствар корисна, п то као средство за неку одређену сврху То исто вриједи и за храну, одијело и све друге корисне ствари. Све оне вриједе као средства, да се њима постигне нека стална сврха, или, другим ријечима, свако средство вриједи тек толико, у колико се њима даде постићи она сврха, за коју оно служи. Међутијем се може десити, да једна ствар, која нам је до сад била сврха, постане до ма.ло средство, да њим нешто друго постигнемо. Новац нам је н. пр. средство, да купимо одијело, а одијело опет средство, да тијело од студени сачувамо. У овом је случају одијело први пут сврха, а други пут средство; сврха према новцу, за који га купујемо, а средство за тијело, ! за чије га чување намјењу т јемо. Оваких средстава, која су у исто доба и сврхе, може који пут бити цио један дуги низ. Мој Милан н. пр. сједи у врту. На једном устане, да оде у кућу, да донесе косу, да њом укоси траве, па да је даде кравама, не би ли дале више млијека. Устајање Миланово је средство да дође у кућу, а одлазак у кућу опет средство да донесе косу, и т. д. Обриуто пак доношење косе је сврха за долазак у кућу, као и долазак опет сврха за устајање. Што је пак у опће средство, а што сврха најбоље се види из одговора на питања: За што је ово, а за што оно ? А како умије питати већ и мало дијете, те је често пута, без сумње, већ и многога од вас знало тијем питањима у неприлику довести. Како све, осим једнога Вога, мма пој четак, тако морају имати почетак и сви