Srpski sion

В р „ 4

„СРПСКИ

Стр. 51.

или чак и убити овде обичан разбојник, а тамо какав заблудели племић. Јавни живот иун опасности од обести и насиља, а и породични јадан и суморан, без љубави и нежности. И у тој тамној ноћи свештенство је хришћанско ужегло луг, да обасја ум и загреје срце у народа; украсило је породицу миром и љубављу, утврдивши везе измеђ мужа и жене, родитеља и деце; оно је гласно ироиоведало једнакост међу људима, осуђивало ропство, ублажавало судбину невољипка и потиштених, за које не беше правде ни правице; свештенство је створило корисне реформе у законодавству, поправило правосуђе и казнени закон; у доба, када готово не престајаху ратови и љуте задевице, оно је подизало глас чистога човекољубља; оно је ширило просвету међу народом. Прожети чистим верским жаром, окрепљени знањем стеченим у самотним ћелијама манастирским, потпомогнути великим угледом, што га уживаху код народа и владара, најврснији међу свештеницима устадоше као проповедници строгог морала хришћанског, да подигну садашњост, и као учитељи младежи зарад лепше будућности народима. Историја нам казује, како је црква цивно усиела у своме настојању, да подигне како морални тако и умни живот на виши ступањ. Под угецајем манастирских гакола доби изучавање науке, књижевност и филозофија јачег полета. Дугаевни живот стаде се развијати бујнијим током, и за мало па се нојавише самостални мислиоци и међу људима световног реда. Што бејаху отпре ученици свештеника, постадоше им сада савезници, да скупа с њима делају на умном и моралном унапређењу рода људског. Науке пређоше из манастира и у градове и стекоше вредних трудбеника међу грађанима; од како се пронађе штампа, поче светлост, која дотле озаравагае само врхунце, просицатк своје благе зраке и у дубину, да осветле гато бегае густа тама притиснула. Тако ето корачаше наука а с њом и просвета кад живље, кад спорпје у напред, док се није на измаку претпрошлог столећа, онамо на западу, натуштило небо мутним облачинама над васколиким дугаевним животом. Са зебњом у грудима слућаху људи бистријега ока и догледа, да ће доћи до страхотног потреса и прелома, и пре но гато столеће склопи очи, испунигае се речи Волтерове : млађи нараштаји доживеше крупне догађаје.

Ужасни иреврат тај нанео је грдне штете, јада и невоље савременицима, али је у последицама својим ипак користио и друштву н науци. За обоје беше оп као бура, која ругап и обара, али је за негато и добра, јер „иза туче ведрије је небо". Много је спржила муња, гато беше заслужило бољи удес, али кад се избеснео гром, пало је много, гато је требало већ одавно пасти. У заједничкој беди и невољи залечила се и заборавила многа стара рана; дође најзад до зближења међу сталежима, који кроз толике векове разним предрасудама беху одвојени. Другатвени живот би зановљен идејом, да ваља ценити свачијираддатребапризнати и погатовати свачије ираво. Државни живот доби чвргаћег основа нраведном поделом силе и власти међу владаром и народом. Законите разлике ме|у сталежима нестаде; негдагањем начелу претпостављања нема вигае места, у данагањем другатву. Врата просвегних храмова отворена су сваком; знање продире и до нижих слојева народних; и незнатан рад није постидан, ако само иде напоредо са оплемењавањем духа. А што се већма распростире знање и умење, шири се и круг једнакости, слободе и права. Ко се год одликује богатством ума и срца, знањем и врлином, налази свугде признања; нема сметње, која би га спречавала, да развије и усаврши свој дар, да развије обилан рад, да стече неумрлих заслуга за краља и отаџбину, за веру и род. И само у таким приликама, обасјаним благодетним зрацима сунца слободе, где људи оцлични умом и срцем налазе нотпуно уважење, може да изникне драгоцено семе, што се налази у човечјој души, може да сазре плод, који треба народу да с образом заузме и очува место међу просвећеним народпма. А једна од првих потреба за то у наше доба је зиање. Не само гато знање даје слободе, права и моћи у друштву, него што оно, удружено с религијом и моралом, даје тек иотпуну вредност животу човечјем, јер што човека човеком чини, то је његов дух. Наука нам даје права и слободе и у природи. Каква ли је у том грдна разлика између нашег времена и свих векова до нас! Шта све нема човек да захвали науци! Још и сад нам мора срце живље закуцати од раДо.сти, кад ч поновимо заношљиве речи славнога иЛоричара, којима је пре неких гаездесет година ознћчно . * "v;