Srpski sion
р. 14
„СРПСКИ СИОН."
О тр . 225
речи пак јесте сумерско ЊИа — спн. У речи ћаћа] је опет, народпа етпмологпја учинпла своје, јер је И)Иа-ар1и с обзпром на Авељеву судбину доведена у свезу са глаголом ћаћа1. 3 Сит (јевр. веђ је једнако сумерском вев — брат. Вавплонско (а овде по аналогпји сумерско) § прелази често у арамејском говору у 1 Што и у библпји читамо §е<; место 8е§, показује баш на то, да су Јевреји ова пмена прпмили посредно преко Арамејаца п то тада, кад је еемитпзирањем већ било изгубљено њихово првобитно значење. Ж горња метаморфоза речи ћауа1 покавује иам то, али се овде може то тумачитп и феничанским утедајем. Све је то свакако само хипотеза, алп она има за себе бар толико вероватности, колнко и друге хппотезе, које су у том питању до данас посгављене. Особито треба узети у обзир два момента. Прво: значење последње четир речи је по том тумачењу јако једноставно и сасвпм према прајезику човечан ства. Друго: при таквом тумачењу се узима особито у обзир народна етимологија, т. ј. преобразба речи, кад се пренашају пз једног (туђег) језика у други (Н. пр. у немачком Атила — Е1ге1, где се преобразба догодпла свакако без обзира на какав особити кореи речи. Такво нас тумачеље учп, да морамо бити обзпрни, кад хоћемо да протумачимо имена патријарха пре Авраама сва по семитским језицима, па ма како она изгледала на први поглед семитска. Ако претпоставимо, да је арамејска традиција имена била носреднлк између сумерског и јеврејског назива, не може против тога имати ништа ни исторпја. Асћ1ате, који су касније добили надимак Агпша (Т^Мћ РП. I. V. 46.) спомињу се као народ, племе, већ у 14 веку пре Хр. под асирским краљем РпсУ Пи. Арамејскпх племена је могло бити п пре, а ми сад нисмо у стању пишта потање рећи о њима. Ако је горње тумачење иравилно, то су имена Адам, Ева, Авељ, Сит сумерска и по томе прастара. Сумерци су око 3000 год. пре Хр. већ бпли на рубу с-воје политичке пропастп (дакле прастари народ). Међутпм тако стереотдпна пмена, неразумљива каснијем времену, не одржавају се хпљадама година, а да се уз њих не одржи и добар део оних прича, које су везане биле за њих у најдавнија времена и помоћу којих прича тек добијају та имена право значење. Можемо зато поуздано закључити да је бар један део оне праисторпје, која се у библији прича, а која Је у свезн са пменима Адам,
Ева, Авељ, Сит, јако стар 4 и да су Сумерци били носиоцп те пратрадиције пре Семићапа. Вероватно је даље, да је св. Писмо, ако је примило од Сумераца имена оних лица, која су заступљена у нричи о рају, од њих примпло и њихово (сумерско) мпшљење о месту, на ком је бпо рај. Таквим местом су најстарији народи Сумера и Аккада сматрали ону земљу, која је била центрум п право седпште културе у оним прастарпм временима, до којих наша исторпја може уопће досећи, а то је јужна Месопотамија, земља између планинског предела Киз, одакле је ратоборна каситски народ нападао од давнина па мирољубиве становнике равнпце и између СћаЋ т На-е — Аравпје, с којом је Месопотамија врло рапо била у живу додиру. На тај начин мишљење Рг. БеШгбсћ-а о месту рајском добија нове потврде и ако се још може спорити о положају РЈ§оп-а и СИћоп-а. 6 И ес1еп значи заиста првобитно : равница. 2екбсћпИ 1. каЉ. Тћеоћ 1902. I. А. Ж. 4 Исто се тако даде поувдано закључити, да су иетините и прастаре и све друге библијске приче наше праисторије, а не само оне, које су везапе за та имена, јер за ове нотоње случајно имамо потврде, а за остале се иије још могло у свему наћи потрде. Но зато имамо за многе од њих потврде н. пр. у традицији разних народа. Ж. 3 Фисон (Пвоп) и Геон (СНћоп) су реке, које су натапале уз Еу®рат и Тигрис рај. Вит. 2, 11—14. Ж.
СЕТИМО СЕ ШКОЛСКОГ „ФОНДА СВ. САВЕ"
6
ћађа! (ћауа!) внази јеврејски: везати.
/XI/.
<30 б "еЈЗГ V. Исказ прилога „Фонду ев. Саве." (Последњи исказ види у 6 броју „Срп. Сиона" од год. 1900.") Карловци: Српска добротворна женска задруга у Карловцима 20 круна. По 7 К 30 пот. гђе Ангелина Ђ. Станковнћа, Јулка Ј. Станковића, Меланија Шандора Димитријевић-Чакпћа, Милева Гојковић. Српска прав. цркв. општина у Сомбору IV. оброк 200 круна. Г. Милан Николајевић кр- владин саветник у Загребу 20 круна. Српска манастирска штампарија у Карловци уз венац за успомену једног од својпх осповатеља архимандрита Платона Телечког 50 круна. Српска прав цркв. општина у Сомбору У. оброк 200 круна.