Srpski sion

О тр. 264.

Б р . 17

§• 13. Онај кандидат, којега је свака писмена радња одењена најмање са довољном оценом, припушта се усменом и практичном испиту. Кандидат, који на писменом испиту из српског језика било у погледу језика, било у погледу стварног знања, покаже недовољан успех, не може се ирипустити усменом испиту — а тако исто ни онај кандидат, који на писменом испиту из друга два предмета добије недовољну оцену. Ко — изузимајући српски језик — из једног предмета добије недовољну оцену на писменом испиту, припушта се усменом, но с тим, да се на усменом испиту и из тога предмета има строго и опширно испитивати. Кандидат, који је најмање са добрим успехом положио писмени исиит, па из довољно оправданога разлога не предстане у одређено време усменом испиту, може крајем идуће школске године иолагати усмени и практичан испит, а не мора уједно поново полагати и лисмени испит. §• 14. Усмене испите иолажу кандидати из појединих наставних предмета укупно, по одређеном реду. Предмети усменог исиита јесу : 1. Наука вере. 2. Педагогика и историја педагогије. 3. Методика и школско устројство, 4. Српски језик и књижевност. 5. Црквено-словенски језик. 6. Мађарски језик и књижевност. 7. Отачаствена и светска историја. 8. Наука о земаљском уставу. 9. Земљопис. 10. Рачун. 11. Црквено нојање и правило. На усменом испиту испитују се наведепи предмети у оном обиму, у коме се предузимају у учитељској школи на основу прописанога наставнога плана. Из иедагогијских наука има кандидат доказати, да довољно познаје главне законе душевнога живота и да има довољне готовости и у примењивању ових закона у

јнколском раду, да потпуно познаје уиут ства и правила, као и помоћна средства наставна у основној школи, а тако исто, да познаје најважније законе и наредбе о школском устројству у нашој домовиии. Из осшалих предмета, имају кандидати на овоме испиту доказати, да су етекли тачна и поуздана основна знања из појединих наука, и да могу довољно да уоче и ону везу. која постоји међу истима. У опште при испитивању наставних предмета имају се ситнице избегавати и главна пажња на учитељски позив обратити. §. 15. Усмени испити су јавни. ПроФесори појединих наставних предмета састављају питања, која обухватају цео обим науке, у коме се иста у учитељској школи учи; иредају иста нредседнику, који из овог списка ставља питања, а дотичпи проФесори испитују. Председник има право и друга питања ставити. На усменим испитима се воде записници; перовође у ове бележе питања са кратком оценом одговора. (Наставиће ое.)

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, Што је добро? Српеким народним поеловицама иетумачио др. Данило ТрбојевиЋ. (Свршетак.) ЈБубав ова, која постоји ме^у члановима једне те исте породице. може се проширити дотле, да обухвата у себп међусобну љубав чланова од више породица, које су једна с другом везане крвним сродством, и, шта више, љубав појединаца према цијелом једном народу. Ма да. ни оваква љубав није још ни из далека она права љубав, која се тражи, ипак је она много вриједна, ако и не сама по себи, а оно као приправа за праву љубав. Да „свој своме најволи," то је нешто природно, јер све залуду, „крв није вода." 8а то и видимо не само код људи већ и код животиња, гдје н.