Srpski sion

Бг. 17.

„СРПСКИ СИОН".

Стр. 265.

пр. „свака крава своје теле лиже," и гдје г свака птица к своме јату лети," јер и код њих као и код човјека „све1>е теже претеже." Никога .за туђим срце не боли," јер свако мисли: „Ближа је кошул.а него хал.ина," За то и „тешко свуда своме без својега!" Догађа се истина, кашто, да и свој своме што на жао учини. Шта више, „брат брату најдубл>е очи вади." А то је за то, што иза веће л,убави настаје, кад се ова изопачи и наопако окрене, и већа мржња. Али „ако свој води на јаму, у јаму не ће." Због тога, што ипак „свој својега не ће оставити у блату," и што „у туђему није нигда свога, препоручују многи љубав према брату и роду, велећи, да „ко не љуби свога брата, онога ту^а бију врата." Чули сте сигурно, гдје неко тражи: „Одсијеци ми руке и ноге, а стави ме међу моје!" Питајући : „Куд ће суза нег' на око?" и они — доста пута с правом — свјетују: „Ту^ину се похвали, а својему пожали!" Међу тијем, како сам мало прије рекао, ми се никако не смијемо том љубављу задовољити. и то с више разлога. Често сте већ сигурво сваки за се искусили, да „више ваља добар друг него р |јав брат," а камо лп који други сродник. А и што ће ми р^ав сродник или зао брат? „Ако ми брат козле односи, он ми је вук; ако ми вук козле доноси, он ми је брат." „Онај ми је брат, који ми је добру рад," и „брат је мио, које вјере био, када братски чини и поступа." Заиста, „вјеран је друг најбољи брат," и тешко ономе, који „нгати има кума ни друга." Колико за право вриједи прави друг, пријатељ и побратим, није нужно, ни да вам доказујем. Али, како рекох, само прави друг и пријатељ, а не тек привидни. Привидни су на име они приЈатељи, који су уз кога, док му је добро, док је сретан. Та знате, да ,,за срећом пријатељство јаше." А кад нема више среће, кад „неста вина, неста разговора, неста. блага, неста — и тих — пријатеља." Такви су пријатељи без користи, Ј е Р „залуду ти пријатељ, кад није приЈатељства," а ја мислим, да ту нема при-

јатељства ни од корова. П1то више, такви пријатељи знаду бити и штетни, те се човјек мора чешће Богу молити: „Сачувај ме, Боже, од пријатеља, а од не» пријатеља ћу се и сам чувати." Прави пак „пријатељ се у невољи познаје као злато у ватЈШ," и прави се пријатељи никад не раздвајају, „Они су као божић и бадњи дан," као „нокат н месо." Међу пријатељима све су ствари опћене," и „међу њима не има рачуна," јер „прави пријатељ вели: наше је," будући да не зна и не ће да зна ни за какву разлику изме!>у мојега и твојега. Таквих „сто пријатеља човјеку није доста, а један непријатељ савише му је." У истину, браћо моја, „боље је голем пријатељ него готова јаспра," будући да „гдје су пријатељи, ту је и богатство. а За то „и у црној је гори добро имати пријатеља." Особито су вриједни стари пријатељи, који су се у више згода истакнули. С тога и „држи се нова пута, стара пријатеља!" Искушани пријатељи то су добри приЈ'атељи, а „док је Бога и добриЈ *ех пријатеља, донде се нигата не ваља бојати." За то све, све, само „не остави, Боже, без пријатеља!" Па кад љубав и пријатељство толико вриједе, треба да и сваки од нас настоЈ*и, да своју љубав сваким даном све више проширује. Буди сваком драг, а ником недраг!" Гледај да сваком човјеку којзистиш , колико икада можеш! Тако ћеш не само показати своју љубав, већ ћеш сличну љубав побудити и у другијех. „Хранитељ је као и родитељ." Ако будеш хтио друге хранити, и они ће тебе љубити. све једно као да си их родио. Помажите дакле један другоме! „Пружајте си руке," јер „рука руку миЈ - е, а образ обадвиЈ - е"! Него да ко може љубити све друге људе, како треба, т. ј. како то њихово истинско добро тражи, мора он то добро и познавати. Али будући да „један човјек не може све знати," мора он гледати да од више људи оно, што је добро, научи, тијем више, што „више очију више види." Истина, вели се: „Сви људи све знају," него то је тек донекле