Srpski sion

ј>1»- 2Ј>.

СЈ тр . 41$.

Додатак 25. броју „Српскс устројству, народно-црквено добро, а као такво опет, без превиите дозволе не би се могло оптеретити. Ја признајем, да је ту разлика ; јер ако се узме тај темељ (нар. цркв. добро), онда не би била довољна владина дозвола. Што се тиче, славни саборе, повишавања плате професорима новосадске срп. вел. гимназије, на дификултирање г. известиоца, сл. саборе, да саборски одбор није ту показао енергије, имам част толико споменути, да је саборски одбор, на наредбу вис. кр. уг. владе, да има за 15 дана исплатити означену повишицу (накнаду) професорима, изјавио, да тој наредби не може задовољити, јер дрзки, да је у том питању надлежан нар. пркв. сабор донети решење, а не висока влад;а, која стоји ван круга наше автономије. На то је горехваљена влада предложила ту ствар Његову Величанству, по чему је издано превишње решење од 4. јануара 1897., да се свота преко (30.000 фор.) има исплатити под теретом административне оврхе. Шта је преостало друго еаборском одбору, него да нареди исплату своте, ну у исто је доба и сл. сабору поднео овопредметно извегаће. Г. известилац, сл. саборе, спомиње подношење записника саб. одбора преуз. кр. уг. министру-председнику и списа у маџарском иреводу. Ствар стоји овако. Кр. уг. влада, позивајући се на одредбе закона 44: 1868. год. захтевала је већ концем седамдесетих или почетком осамдесетих година, да јој се записници саб. одбора подносе не само у препису, него и у верном маџареком преводу. Ну ствар је легла. Касније, а то се види и из извештаја саб. одбора од 1897,, ставио је тај исти захтев и преуз. г. кр. уг. миниетар-предеедник барон Банфи. Како се ствар развијала, види се из истог извештаја. А до ' данас тако етоји, да ее записници према §-у 23. саб. устројства подносе само у препису, а не у преводу. Друкчија је ствар са преводима еписа. У главном се ово питање односи на утоке, који се поднесу кр. уг. влади, против одлука саб. одбора. Саборски одбор, колико је мени познато, заступа у том питању ово становиште. Држава односно државна власт, кад хоће да врши врховно право надзора, може то само на евој, а Не на трошак автономије. Ако која странка иде Др®. власти, да тражи права себи, нека сноси

а Сиона" за 1902. годину. она сама трогаак превађања, ако већ држава такав не прима на. себе. А не могу се оптеретити тим поелом нар. цркв. авт. звања, односно тим трогпком нар. цркв. иметак наш. Ну саб. је одбор ипак морао правити разлику између странака, које траже правице у државне власти, која према закону 48: 1862. захтева и мађарске превиде нападнуте одлуке и оеталих спиеа и такве прилике, кад се ради о ствари оиЛег автономпог интереса. Пошто кр. уг. влада захтева категоричне такве преводе, то се онда у оекудици законите заштите, мора таквом захтеву п задовољити. У осталом нек изволи сл. еабор ту заштиту прибавити. А сад, сл. саборе, да у кратко изнесем, колико знам, о питању иродаје 29 јутара и неколико квадр. П земљишта мап. Веочина или о такозваној каји. (Чујмо !) То је опћа тужба у јавности, па и г. извеетилац приказује ствар у таквом облику, да је саборски одбор продао то земљигате или бар да је Саборски одбор гла.вни кривац, гато је то земљиште продано, па је манастир оштећен. (Тако је! Тако је! са стране већине). Али ја молим стрпљења. Ја знам толико, да с&борски одбор није продао то земљиште и да управо није саб. одбор ту никакав кривац. Ево за гато. Сабореки је одбор у децембарекој седници 1894. године (не знам броја одлуке) одлучио, односно изјавио да он тога питања не може мериторно решити, да није надлежан, да је нар. цркв. сабор једини надлежни форум за то. Ту одлуку је сабореки одбор, услед захтева, саопћио кис. кр. министаретву богочасти и јавпе наставе. Од тога времена до месеца августа 1895. није та етвар дошла више пред саборски одбор. Наједаред пред конац августа 1895. добије сабореки одбор отпис уг. министра-председника, у којем се саопћава, да је на његов предлог Нзегово ц. и Ап. кр. Величанетво благоизволело најмилостивије упитну купопродају одобрити. (Тласови : А ко је потпиеао уговор ?) Ко је потпиеао? Управитељ или наетојатељ манастира за манастир. Ко би могао други ? (Гласови: А ко је поднео списе горе?) Списе? Славни саборе ! Познато је, да краљевска влада стоји на том становишту, да вршећи право врховног државног надзора, ако јој се евиди потребним може заискатп приказ