Srpski sion

0*р. 414,

„ОПРСКК СМОН,

списа о одбосном предмету нарочито ако је уток у питању. Тако је овде било. Влада, ако се до ■ бро сећам, није рекла, да зато иште списе, што хоће да предложи прејасној круни упитни уговор на прев. одобрење. Ну сл. саборе тим, што су списи поднесени није никакво автономно право напуштено, није никакво право пружено од автономне стране влади, да учини расположење у ствари, где није могла поступати, кад није поступао претходно законито позвани автономни фактор т. ј. сабор. Кад дакле тако стоји ствар, да је уставно одговорни министар без утицаја саб. одбора учинио предлог прејасној круни, да ову ствар реши — онда, славни саборе, не може бити саборски одбор, него само државна власт т. ј. по уставу одговорни министар одговоран. А зна се, где се та одговорност може тражити. Остала продаја је само саставни део те главне продаје. У осталом о делој овој ствари поднео је саб. одбор сл. сабору извешће и списе, па се сл. сабор из списа може о свему уверити, па и о том, да ли је или није манастир оштећен, јер међу списима мора бити и стручњачко мишљење о апроксимативној вредности тога земљишта, те даље не ћу о том говорити. Што се тиче парница са наследницима пок. патријарха Анђелића и наследником Милице Војновића рођ. Максимовићеве, ту ја могу укратко такође изјавити са г. известиоцем, да је боља и мршава нагода, него масна парница. А код прве нагоде се није могло нредвидети. да ће после тога искренути оно, што је искрсло т. ј. парнице Ј. Грујића. Г. известилац нарочито приговара поетупку саборскога одбора у погледу еиархијских скупштина. Саборскога одбора је становиште у том, да. држи себе власна на темељу §-а 22. слово б.) саб. устројства од 1875. да контролише органе, који су автономним уредбама установљени, међу које рачуна и епархијску скупштину. То контролно ираво саб. одбор може вршити или тако, да изашље својег повереника у скупштину, па да тај повереник, непосредно видевши и чувши рад и изјаве скупштине. поднесе саб. одбору своје извешће ; или пак тако, да изиште скупштинске записнике, да види, што је решено и како је поступано. Према саб. устројству од 1875. држи саб. одбор, да у овом погледу не може важити овопредметно одређење старије епархијске уредбе од 1871. Моје особно мишљење у овом питању у погледу на контролу

према епархијским скупштинама је ието, што и саб. одбор. Ну, сл. саборе, у обзиру на оно расположење саб. одбора, да се епархијске скупштине уз нове изборе епархијских заступника могу сазивати тек по претходном знању и одобрењу саборскога одбора, морам изјавити, да се по мојем немеродавном мишљењу такво расиоложење не може јасно утврдити позитивним автономним уредбеним одређењем, дакле да се не би могло ни применити. (Тако је!) Ну, сл. саборе, за ту примену еаб. одбор има своје разлоге, које у овај мах не могу навести тачно, ну свакако се могу лако видети из саме овопредметне одлуке. Према том миелим, да није никако оправдана реченица г. известиоца, да сабореки одбор „руши, као и државна власт," 0 много и премного пертрактираној „ црквеној свести због које г. известилац саб. одбору чини велика пребацивања, могу оволико рећи. По нашој автономној уредби од 1868. пасус, који говори о т. зв. црквеној свести, стоји у вези са пасивним правом избора. (Тако је!) И ја морам прецизирати, како ја схваћам примену тога става. У закону овај став не стоји имиеративно. Тамо се толико вели, да се очекује, да се бирају (у екупштину) људи на добру гласу и познати са своје црквене свести. Дакле само у строжијој примени закона се може употребити исти став, као право наређење. А да је и саборски одбор тако становиште заузимао и заузима, позивам се на добро познат пример. Познато је, да је епарх. админ. одбор вршачки 1897. лишио 29-орицу вршачких општинара на шест година свих активних и пасивних права у автономији због немања црквене свести. Услед утока истих дође ствар пред саборски одбор. Саб. одбор је укинуо осуду у погледу на лишење активног бирачког права, а одржао је нападнуту одлуку само у погледу на изберивост т. ј. на пасивно право. 0 том, да ли је саб. одбор у опће, могао одобравати одлуке, којима се неком одузима на одређено време изборно право због немања црквене свести, не могу ја изрицати суд, јер поступак у том, по што у самом закону није прецизност, зависи потпуно од пресуђења самога оног форума, који има закон да примењује. 1Пто се тиче неиосредно иоднесених поднесака саб. одбору, ту ваља, сл. саборе правити разлику између утока и обичне молбе, жалбе или тужбе. За утоке вреди одређење §-а 14. обс. П. кон-