Srpski sion

Б р. 25

.емкжи оион. в

Стр. 417

ставља саб. одбор наетојатеље манастирске. Истина је дакле, да у овом ногдеду не стојимо сјајно. (премда се последњих година стање у многом поправило према прошлости!) Али шта ће рећи славни сабор на то, да се не узима у обзир ни наредба кр. уг. министарства б. и р. н. из седамдесетих година у том погледу, а та изрично каже, да онај настојатељ, који на, време не поднесе рачуне, не ће моћи бити припуштен у кандидацију за епископа. (Врло добро! Велика веселост у целом сабору.) Славни саборе, кад такав разлог није могао да делује, онда ће сл. сабор моћи пресудити тешкоћу положаја саборскога одбора. Замера г. известилац, што се нпр. ман. Грабовцу дао поклон од 5000 фор. а у зајам опет 5000 фор. То је учињено, јер је врло сиромашан хај манастир и био је на рубу пропасти. На приговоре г. известиоца о хии. зајмовима, и државним иапирима од вредности слободан ћу бити, сл. саборе у овом дати разјашњења. Стална намера саб. одбора од почетка била је и јесте, да што већу готовину уложи плодоносно у хипотекарне зајмове. Та намера је у толико остварена, што је. као што сам већ споменуо, своту хипот. зајмова од 4,000.000 круна округло говорећи подигао за своје време на 8,000.000 круна. На против стање државних и иних папира од вредности показује се данас толико, колико и пре десет година. Према тешким финансијским приликама у погледу за смештање главнице у хипот. зајмове мора се рећи, да је то управо леп резултат, да се стање артија није повећало. Баш је саб. одбор ишао за тим, да обзиром на велике нар цркв. автономне потребе, прорачун на виши °| 0 темељи, а виши °] 0 се може добити само из хипот. зајмова (осим аренде од непокр, иметка.) На амортизацију саб. одбор није могао давати новац, јер том стоји на путу саб. устројство, које вели, да има остати досадања пракса код издавања новца на зајмове, док сабор не сачини и Бз Величанство превишње не одобри уредбу за тај предмет. У новчане заводе, разуме се сигурне новчане заводе, може се такође уложити, па је саборски одбор и уложио неки део готовине. Ну у том погледу се не могу сложити са пошт. г. известиоцем, да би пре ваљало уложити готовину у новчане заводе него у држ. артије од вредноети. Те артије пружају мању камату него хипот. зајмови, а где што и као новчани заводи. Али кад се узме сигурност др-

жавна, кад се узме да капиталом од много стотина тисућа и милијона основани новчани завода могу лако као што се еваке године и то више пута догађа, да пропадну ; кад се узме, да саб. одбор у свако доба ваља да има на расположењу извесну своту ради подмирења ванредних потреба цркве и просвете, коју своту предајом тих папира за најкраће време може добити, а на против, кад се узме, да новчани заводи веће улоге без отказа, а можда и без потреса не би могли на време исплатити — онда мислим, да се не би могло пледирати за велико улагање у новчане завоее. Ну свакако, као што сам рекао, не стоји ништа на путу, да се саразмерна свота уложи плодоносно у сигурне новчане заводе. Према том је саб. одбор једва могао друкчије радити у овом погледу, него што је радио. Најпосле, сл, саборе, ја мислим, да саб. одбор сачињењем нар. цркв. устава, није спречио радњу нар. цркв. сабора од 1897. Моје је уверење, да је ту због дневног реда поникла препрека „с више." Јер то се зна, да ни]е саб. одбор, него кр. повереник, по упутству, захтевао од сабора, што је захтевао и чиме се дошло до одгођења сабора. Из ових мојих кратких разјашњења и обавештаја држим, да је сл. сабор у многом погледу добио нову слику о раду и начелима, која су руководила саб. одбор при пресуђивању напред истакнутих питања. Та слика, сл. саборе, свакако је повољнија и управо повољна по саборски одбор. Услед чега је моје немеродавно мишљење, да се поштованим г. известиоцем поднесени предлог не би могао примити у онаквом облику, него да би ваљало узети извештај саб. одбора на знање имајући у виду, да је г. известилац и тако наговестио поднашање предлога у обзиру оних делова извештаја,, којима није никако задовољан. Ја то у том облику стављам пред сл. сабор не износећи против предлога у овом предмету. Тим сам завршио, славни саборе, и молим, да сл. сабор све то изволи узети у достојно призрење. Поширедседник Др. Ђ. КрасојевиЛ затвара седницу и заказује ју за 12. (25.) јуни у 9 сахати пре оодне.