Srpski sion

«Јгр. 416.

Б р. 2ђ '

је у ствари то, што је преосв. г. епископ будимски добио лични зајам, који мора сам вратити уз одређену камату, а код вршачког винограда је тражен- управо реалан зајам, да се њиме оптерети епископатско т. ј нар. цркв. добро. (Гласови: А за што није дат исто онакав зајам и преосв. г. епископу вршачком ?) За то, пошт. господо, што таква молба није предложена саб. одбору. Сем тога морам споменути, да је зајам исплаћен тек по пријему гаранције и по одобрењу од стране вис. кр. уг. владе. Дификултира г. известплац и то, што је саб. одбор неоправдано позивао такве свештенике, да приступају у члаиство свешт. удов. миров. фонда, који по закону не морају, па спомиње удовце. 0 тој ствари би се, сл. саборе, могло доста и не баш пријатно говорити. Али ја нећу заићи у то. Само толико могу рећи, да је саб. одбор у сваком поједином случају потпуно по закопу поступио. Ну ко се обично зкали? Такви свештеници, који још пре оснивања миров. фонда осигураше, колико могоше своје породице, за случај своје смрти, код појединих друштава за осигурање. Али, сл. саборе, мировинска уредба од 1895. не прави разлике између неосигураних и осигураних, него изрично наређује, да мора ступити у чланство свештеник, ако је у служби, има жену или малодобну децу. Мора ступити ма лико био богат, а ако није ожењен односно удовац без деце или без малолетне деце, не мора бити чланом, па ни саб. одбор тога није тражио, нити тражи. Да је саб. одбор у овим питањима поступао и по правичности, види се из тога, што је дозвољавао у много и много прилика, да нарочито сиромашнији свештеници у годитњим, двогодишњим и трогодишњпм оброцима задовоље својој обвези. Није право г, известиоцу, сл. саборе, што је еаб. одбор исплатио онолику своту свештенству еиархије горњокарловачке. Ја имам нагласити да је саб. одбор рекао, да та свар спада пред сабор, али да ће своту ипак исплатити под својом одговорности, јер је невоља тако велика, да то сви заинтересовани фактори увиђају, да нема друга излаза. А ствар је у том. У епархији горњокарловачкој се узима у име парохијала 20 нов. по ралу, Годишњи пропис по ралу, дакле ирорачунски приход, установљава се према броју рала. Већ ти прорачунски приходи обично су мањи били и јесу годимице мањи него ли потреба; а кад се сврши рачунска година, па се

срачуна, онда се види, да је тај очекивани приход много заостао иза прорачунске своте. Неприкосновени фонд накнађује прорачунски мањак и до 14000 круна. Ну о фактичном годишњем дефициту нема расположења у закону. Ови дефицити, који су постали због немогућности убирања, из године у годину се били нагомилали на 30—40.000 фор. Ту је свештенство ужасно страдавало Па како није било изгледа, да ће скоро бити сабора, то се саб. одбор, пошто ни влада није имала ништа против те исплате из неприкосн. фонда, одлучио, да исплатп потребну могућу своту (око 24.000 ф.) Пребацује г. известилац саб. одбору, да није консеквентан при поступању око враћања зал. сесија онде, где поново оживи парохија, која је била редукована. Ја сл. саборе. могу толико разјаснити овај предмет, да ми је познато, да је пре садањих саб. одбора враћена јарковачка сесија, да је пре њега започет поступак за повратак овсеничке залшпне парохијске сесије, да је под овим саб. одбором враћена, на оенову претходником му примљеног становишта, сесија у Уљми. Ну саб. је одбор одмах при првом новом случају стао на то становиште, да је зал. сесија иостала својином и саст. делом јерарх. фонда, дакле нар. цркв. добром, услед редукције једне парохије, да новокрејиране парохије нису исте парохије са редукованим парохијама, да нема прописа, да се враћају сесије опћинама, него се по §-у 24. I. прев. кр. рескрипта од 1868. даје припомоћ сиромашним и т. д. свештеницима, а тим се олакшава сиромашним опћинама. Г. известилац ставио је у изглед, да ће се поднети предлог, да се управа и руковање манастирским иметком постави на модерне основе. Ја се слажем с тим. Ну примећујем, да ће код тога питања по свој прилици бити тежак положај кад се зна, какво мишљење влада у свакога братства манастирског о намени ман. иметка. Позната је борба из нове прошлости т. ј. из доба, кад се уводиле авт. установе у живот у седамдесетим годинама. Ну о том ће бити говора, кад се предлог поднесе. Овде хоћу само, да на речи г. известиоца, да саб. одбор није водио бриге, да се ман. рачуни подносе на време, ово споменем. Саб. је одбор од постанка свога па све до сада издавао наредбе и строге и наЈстрожије. Али наредбе нису онако извршене, тако би ваљало. Треба узети у обзир, да не по-