Srpski sion

Број 2?.

Ст?. 445.

Душан Сгојшић учитељ у Сенти и Светозар Прибићевић суплент професор на учитељичкој школи у Пакрацу. Известилад др. Жарко МиладиновиЛ: Пошто нема још штампана нзвештаја о раду школског одбора, то је одбор за дневни ред ставио на дневни ред некоје петиције и то три представке еоарх. скупштине пакрачке, молбу Сантовчана итд. Др. Миша МихајловиЛ: Пошто се проносе гласови, да је било некакве непрплике и натезања са адресом, молим председништво, да изјави, шта је било са адресом и каква је судбина њена Председник Његова Светосш. Сабор је решио да се Адреса преда онако, као што је предата 1897. Мислећи да је боље, да чујете од мене, него од кр. повереника, ја сам био нагласио, да су пређашње Адресе нредавате засебно у српском и мађарском тексту и да су оба текста сматрана као оригинали. Надајући се, да то неће бити Сабору противно, наредио сам, да тако и сада буде и потнисао сам оба текста још и зато. што сам с поуздане стране добио уверење, да ће га исто тако потписати и потпредседник и бележници. Но они не хтедоше да потпишу мађарски текст. Кр. повереник приликом цримања Адресе није гледао како је потписана, а кад је касније опазио, да сам мађарски текст само ја потписао, онјетражио, или да се Адреса да наново преписати и потписати од сбију , или ће је вратити натраг. Ја сам онда наредио, да се у смислу 44.зак. чланка од 1868. Адреса поново препише ш &-ас1о, на једној половици српски, на другој мађарски и онда смо је потписали сви ћирилицом. Тиме је ствар повољно решена и ја мислим да се тим решењем може и Сабор задовољити. Др. КрасојевиЛ изјављује, да је закључено, Да се адреса преда онако, како је било године 1897., а како се он није уверио био, да је мађарски текст год. 1897. потписан, не нотписа га. Да иотпише српски ћирилицом адресу т Ггас1о, на то је пристао и за то носи одговорност. Др. МихајловиЛ налази, да је поступак Н>егове Светости потпуно правилан и легалач и да се тиме избегао посве пзлишан конфликт и Сабору омогућио озбиљан рад. С тога предлаже, да се ово разјашњење и овај постуиак

високога Председпика узме на повољно знање. — Сабор овај нредлог усваја. Председник Његова Свешост затвара седницу и заказује наредну за 17. (30.) јуни о. г. XIV. Седница 17. (30.) јуна 1902. Председава потпредседник Др. Ђорђе Кра■ сојевиИ. Од високопреосвештених епископа ирисутни су: Гаврило ЗмејановиК, Мтрофан ШеваИ и Лукијан БогдановиЛ■ Потпредседник Др. Ђорђе КрасојевиЛ позива бележника да ирочита записник прошле седнице. Јов. МагарашевиЛ предлаже, да се прво констатуЈе, има ли довољно посланика, да се сједница може одржати. Пошто има 88 иосланика, а то је надполовична већина од броја иослапика, којих има свега 69, то предсјецник изјављује, да се сједница може одржати, Чита се записник и оверовљава. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ саопштава поднеске, који су стигли сабору. Др. Славко МилетиЛ моли допуст од шест дана. — Дозвољава му се. Пешар ПетровиЗ, посланик земунски, моли донуст од 12 дана. — Дозвољава му се. Епарх. адмии. одбор бачки подноси тражене записнике својих епархијских скушитина и то од г. 187]., 1872., 1874., 1891., и 1897. Издаје се одбору петнајсторице (за предлоге). Посланици Косовац, Моловић, Б. Поповић, П. Мандровић, Прибичевић, Др. Радивојевић, М. Ђорђевић, Др, Мушицки и Јелчић пријављују поднеске, који су путем њих стигли на сабор. Поднесци се упућују надлежним одборима. Душан СтојшиЛ подноси овај предлог за одлуку: Пошго је високославни школски савет расписао стечај само на место главног школског референта, на комје месту до сад био заменик, и како су на местима епархијског школског референта бачко-будимског и темишварско-вршачког такође заменици, а на њихова места није расписан стечај, то предлаже овај прешан предлог: да се одмах у нашим листовима расиише стечај за епарх. реферепте темишварсковршачког и бачко-будимског најкраћим роком до 25. јуна т. г., те да се избор сва три ре-