Srpski sion

Стр 462

„оришш

оиоа-

Б р . 28.

имања обезббде, и особито у темишварској епархији, у бившем кикиндском дистрикту, та су имања неуређена, те једнога дана може бити оно што је било у граници. Сад и ово: Многе политичне опћине су се обвезале, да ће издржавати вероисповедне школе (ово поглавито важи за кикиндски дистрикт), а сад хоће ту обвезу да изиграју тим, што сматрају за школу оне разреде, који су тада ностојали. У томе послу тражи се помоћ Школскога Савета, а он им не одговара, дакле може наступити судбоносно време по нашу школу и просвету. Нашим школама у граниди је иотрвена правна страна наше школе, јер у граници се догодило ово: 8. јуна 1877. године изашли су прописи (УогвсћпЛеп), којима су све школе узете, и којима се сгало на то становнште, да се не могу нодизати друге школе на штету ових школа, То стање је после Уредбе од 16. октобра 1877. г. утврдила. Све је ово и нашим властима достављено 18. децембра бр. 32.215. Законом од 14. октобра 1874. и законом од 31. октобра 1888. нотрвене су наше школе у граници. Али, поред тога стављена је препрека и да се не могу подизати, па нема оправдане наде, да ће се то чинпти. Дакле види се, да је нашем народу учињена штета. Али, славни саборе, нанесена је њему штета у имању. Еиархијски одбор темишварски је тада поднео иредставку Школском Савету, и израчунао, да Шајкашка губи 80 000 Фор. са губитком школа. Ако стоји то, да су остале опћине изгубиле десет пута толико, то би онда било 880.000 ®ор. Ето, куда се дева Неманића благо, нека ми је допуштено да се послужим овим покличем, који се толико чује у нашем народу. Школски Савет је био дужан у овоме иравцу подиети нам извештај и предлог, шта да се ради, па да је сабор могао иредузети нужне мере. Али, кад то није учинио, онда остаје да то сабор учини, па се надам, да ће и учинити. После овога можда ће многи од госноде посланика помиелити, да је тај Школски Савет бар учинио све за школу, да њена организација буде нотиуна и да рад буде на свом месту. Но ко тако мисли, тај се вара, јер ево шта је у ствари: Ко хоће да ради, тај се мора осврнути на нрошлост тога рада. Тако је и Школски Савет требао разгледати старију нашу културну основу и на тој основи даље радити Међу тим Школски Савет је кренуо, да калами нешто на наш народ, што се није ухватило, а своје је напуштено. И,

славни саборе, тако је пред нама пукла једна недогледиа пустош Ко хоће, да се о свему овоме увери, нека прочита и разгледа све наше наставне планове и књиге, то су изливи туђинштине, или изливи лажних реакционара дотичних јавних раденика и наших данашњих стручнпх људи. Али разгледајте шта је урађено на пол>у школске дисциплине. По напредној науци дисциплина се дели на спољашњу и унутрашњу дисциилину. Прва обухвата власти, а друга школу и учитеља. Па како стоји с властима? Из овога разлагања видимо каква нам је наша највиша власт, а епарх. и онштиаске чиниле су што су могле. Но душа тих власти, свакако треба да су школски надзорници. Међутим за 30 год. има надзорника, које нису иознавали учитељи ни они учитеље. Рад је такође лош био, а кад су их епарх. школ. одбори погонили школ. савет их је узимао у заштиту. Кад после нису радили, Савет ни ту није извршивао што треба, тим мање, што видимо, да главни школски аадзорник јавно у извештају вели, да школе надзирава кад досие. Ето, слав. саборе, тако стојимо са дисциплином и школ. надзором. Школски Савет и забавишта није поставио на праву основу, коју је наш народ сам засновао, јер смо ми упознали начело о забавишту пре, но они на западу и имали своје мало примитивно забавиште. То је требало подићи и културним принцинима зановити, али то није учињено и ту је Школ. Савет сишао с права пута. Више девојачке школе су такођер на погрешној основи засноване, те не спремају добре Српкиње, него госпођице, изметнуле се у неку врсту стручних школа. Администрација је лоша, а судило се по кумству и пријатељству. На основу свега овога иредлажсм: Пошто је Школски Савет у многим питањима пренебрегао своју дужност, а у многим иитањима није водио рачуна о автономним уредбама, то му овај сабор не може изрећи своје иоверење, него га шта више на основу овога закључка, а у интерееу српских школа и наставе, иозива на његову последњу нарламентарну дужност. Др. Мушицки: Ко је био у комисији, која је требала да заступа наше власти у ствари школа у Шајкашкој. Мата Косовац. По добивеним извештајима у комисији су били: Максим Панић бивши прота, Стева В. Поповић и др. Михајило Полит.