Srpski sion

Отс. 506.

„СРПСКИ оион«.

1>Р. 30.

„Православно Морално Богословље" пређе »Православна Моралка« друго прегледано издаае иврадио Сава ТеодоровиЋ, проф. у кр. реал. гимназпји у Земуну. — Ова књига је нарочито удешена за средње школе, те је одобрена и прописана за уџбеник у сшша средњим заводима у Карловачкој Митрополији, одлуком Св. Архијерејског Синода Карловачке Митрополије од 29. марта 1899. Број М. 50./Син. 18. ех 1899. Као такову примила ју је и Вис. кр. Зеааљска Влада.у Загребу, па ју препоручпла ка. школски уџбеннк у свпма средњпм заводпма у Троједнпци, одлуком својом од 22. септембра 1899. Број 14.665. ех 1899. (одел за богоштовље и наставу). Осим тога и Високосл. срп. нар. Школскп Савет решењем својпм од 4./16. септембра 1899. Број 326./262. ех 1899. прописао је исту књигу као уџбеник у свима срп. нар. вероиеповеднпм мушким и женским препарандијама. Поред своје школске употребе, ова је књига згодно помоћно средство и за парохијско свештенство, особито при састављању црквених беседа и моралних ноука, због чега је скоро од свпју преч. консисторија у опсегу Карловачке Митрополије, као п од впреосв г. г. срп.-православних Митрополпта п Епископа у Босни — Херцеговини, Далмацијп и Краљевини Србпјп свештенству топло препоручена. Цена је књизи, која износи 14 штампанпх табака вел. 8° 2 Круне (2 дин. 30 п. дин.), а може се добитп за готов новац пли уз поштанско поузеће (рег Хасћпаћте) у Земуну у писца. Књижари имају 25^ рабата. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Бр. С. О. 5091./през. ех 1902. 86 1-3 С Т Е Ч А Ј. У стгтендијској заклади Петровић-Хариша има се почетком школ. године 1902. 3. попунити једно питомачко место за обртничку струку са стипендијом од год. 600 круна. Стипендију ову могу получити само младићи српске народности и источно православне вере из земаља угарске круне, а изабрани питомац моћи ће уживати своју стипендију само у којем наставном заводу истих земаља, изнимно иак по допуштењу високог кр. уг. министарства богочасти и јавне наставе и у којом наставном заводу у иноземству. При једнаком својству молитеље имају првенство она, који су без имања, пред онима, који таковога поседују; а у истим околностима имају првенство пре свих молитеља сродници основатеља пок. Марије Хариша рођ. Петровићеве и мужа јој пок. Григорија Хариша из Земуна.

Крсним писмом, лечничком сведоџбом о каламљењу богиња и стању здравственом, школском сведоџбом о досад свршеним наукама и најпосле сведоџбом од политичке власти, о имовном стању својем односно родитеља снабдевене молбенице ваља поднети саборском одбору у Карловцима најдаље до 1. (14.) сентембра 1902. с тим, да се у молбеници има навести, камо да се достави одлука саборскога одбора после седнице му. У Карловцима 22. јула (4. августа) 1902. Председништво срп. прав. нар. цркв. саборског одбора. С Т Е Ч А Ј. 9з 1—з На учитељско место срп. основ. вероисповедне мешовите школе у Хрњакову, овим се расписује стечај. Плата је учитељска 600 круна; 4 ланца рита са чистим годишњим дохотком од 40 круна, 12 метери дрва, слободао стан са једном собом, кујном и шпајзом. Дужности су прописане школском уредбом. Рок стечаја траје до 15. (28.) августа 1902. године и када ће се и избор обавити. Од компетената тражи се да осим српског и на романском језику у школи предаје. Из седнице месног школског одбора држане у Хрњакову 21. јула (3. авг.) 1902. год. Председништво. С Т Е Ч А Ј. 95 1 2 Ради сталног поиуњења учитељског мјеста на мјешовитој IV. раз. срп. прав. школи у Иванди овим се отвара стечај: 1.) Редовна плаћа учитељска . . . 800 К 2.) У име поФторне школе .... 80 „ 3.) Петогодишњи доплатак .... 100 „ 4.) У име огрева учитељског ... 40 „ 5.) Од погреба, где нозваш буде . . 1 „ Учитељ к' тому ужива башту, и читир подвоза годишње од опћине, к тому стан, са две собе патосане, кујном, шпајзом и шталом. Учитељи само они могу конпетовати, који су оспособљени, и из мађарског језика испит положили. Рок стечају страје до 15. (28.) августа 1902. год. т. ј. на Велику Госпојину на који ће дан и избор учитеља обавити. Из сједнице школског одбора држане 21. јула 1902. године. Мишко Перинац Милош Благоев перовођа. шкод. предеедиик.