Srpski sion

Б р 35.

,СРПСКИ

СИОН."

С тр . 585.

се упути саб. одбор, да ту повишицу од 1. јануара 1903. год. стави у течај. Др. Б. МедаковиЛ нрихваћа нриједлог петиц. одбора али је и са правне стране требало ту ствар испитати, па не би онда ни остали на становиште петиц. одбора. §, 92. рескрипта изрично захтијева, да се плате наших професора изједначе са платама ироф на маџ. држ. гимназијама. Према томе се овдје мора говорити (1е 1е§е Ша а не (1е 1е§е Гегепс1а ио којем такођер не би могли спровести изједнзчење плата, јер су гимназије наше на два територија, у Угарској и Троједници. Саборски Одбор, у којем је он био, овако је интерпретирао ту уредбу, као што је навео, а онај додатак у §. 92. „а то је 800 ф. 11 сматрао је тај Саб. Одбор „проведбом" тога закона. Код обичног закона се ставља на прво мјесто начело, а затим проведба истога, која се предаје егзекутиви, но 1868. г. нијесу имали Срби те егзекутиве, те се онда даде јасно разумјети и онај додатак, који се има сматрати као проведбена наредба садржана у самом закону. Сматра да сви професори наши треба да имају једнаку плату са профееорима на држав гимназијама, јер имају једнаке квалификације, а још већа је аномалија, да професори наши на двије наше гимназије имају различите плате. Увјерен је да Саб. Одбор треба као егзекутива, да нроведбу опога закона изврши, но свакако онда може тим прије то исто учинити сам сабор. Но ипак ће настати аномалија и кад се изједначе плате свпју наших професора, јер ће опет бити тужба са неједнаких плата, пошто су по држ. маџ. закону млађи професори боље наплаћени, а по зем. хрват. закону боље су награфенп старији професори. Др. М. МихајловиЛ прихваћа предлог петицијоног одбора са модификацијом дра Ж. Миладиновића. Одриче право нрофесорима карловачкима, да имају права тражити накнаду и повишење плате на том основу, што су новосадски професори дошли до повишице своје преко владе, који поступак осуђује; они имају право то тражити на основу дотичног параграфа, који говори да професори на једној и другој гимназији имају једнаке плаге. С тога подноси овај предлог за одлуку: „Сабор одлучује да право одређивати плате професорима гимназијским сматра својим авто-

номним правом, сматра даље да се за мерило плата истих има узети у обзир иоглавито стање гимназијских фондова и фонда клирика.тног и снага њихова, те по томе не сматра, да га у будуће вежу одбредбе школских закона у Угарској и Хрватској и Славонији у погледу плата гимназијских професора". М. МедаковиЛ у начелу усваја приједлог дра М. Махајловића, но овај приједлог долази у кортраст са § 92. рескрипта. Држи да један закључак, као што је ова.ј, није довољан за коначну интерпретацију тога §. 92. као што се хоће овим предлогом. Др. Ал. РокниЛ држи да су погрешио туаачили споменути нараграф и др. Б. Медаковић и Михајло Медаковић. Јер у §. 92. каже се да сабор уређује плаге професора; ово дакле није нормативна одредба, да би се то могло мењати тек тумачењем. У гом параграфу не стоји императивно, да се сабор мора према државним гимназијама равнати. Овај се нараграф има тако тумачити да, сабор има права одређивати плату професорима у оном моменту кад то сабор хоће. Сгановиште, које је заузео петицијони одбор и др. Миша Михајловић врло је коректно, с тога препоручује оба предлога. Александар СандиЛ наглашује, да је ово сад прва прилика да сабор освегла себи образ. Предлог др. Михајловића први је и на своме месту. Али би волео зпати да ли има овде каквог решења патронатског гимназије карловачке. Патронат, који бира професоре, требао би да одређује и плате њихове у толико пре што народни фондови дају субвенцшу у оноликој мери, како то дотични патронат искаже. Казује, да су професори новосадске гимназије заузимањем цосланика Рохоњија дошли до своје накнаде. Жали се што је нлата карловачких професора смањена била од Саборског Одбора и ако је било времена кад су карловачки професори имали већу нлату од новосадских. За то би требало ићи за тим, да фундације једне и друге гимназије дођу под управу срп. нар. црквених фондова онда ће бити правилног деловањч. Др. Ј1. СекулиЛ говори о предлогу дра Михајловића, који је са гледишга авт. права коректан, но се у том предлогу испустио из вида 2. овај моменат. Обе наиме владе, и маџ и хрв. заузеле су већ у овом иитању своје становиште, и одређено је цо томе да ново-