Srpski sion

„СРПСКЕ ОИОН.'

вр . 35

еадски црофесори ичају другу плату, а другу шрту карлов. професори. Др. Ж. МихајловиЛ истиче околност да се професори плаћају пз гимназ. фондова па тек касније из клирик. фонда, зато овако модифицира свој пређашњи предлог: Оабор одлучује да ираво одређивати плате проФесорима гимназијским сматра својим автономним правом, сматра даље, да се за мерило плата истих има узети у обзир ноглавито имовно стање гимн. фондова и фонда клирик. и снага њихова те по томе не сматра да га у будуће вежу одредбе шк. закона у Угарској и Хрватској и Славонији у погледу илата гимназијских професора. Моли сабор, да усвоји овај његов предлог. Проша Јован ЈеремиЛ. Славни саборе! 92. §. најв. Решкрипта узаконио је начело изједначења професорских плата на Карловачкој и Новосадској гимназији. По томе начелу и решкриптуалном наређењу имало се је и досада поступати. До сада није увек тако поступано, него је разним расиол^жењима Оаборских Одбора, па и ненадлежним ингеренцијама државне власти, а усупрот Решкриитуалног наређења, ца и потоње саборске овопредметне одлуке од 1870. г., чињена очигледна неправда Карловачкој гимназији и њезиним професорима. Не делим мишљење дра Медаковића, да се фиксирање своте од 800 фор. има сматрати, како он то вели, као проведба сиоменутога начела, као нека проведбена наредба, садржана у самом закону. У истицању те своте видим ја само конкретирање начела изједначења у Решкрипту узакоњеног, које је начело, дакле изван сваке сумње. Жалим, и опет велпм, да. св то начело и јасно законско наређење није и до сада с дужним респектовањем 92. § -а изводило. ТТТто није досада чињено, треба од сада да буде. И зато потпомажем праведну молбу Карловачке професорске колегије. Молба та има два цетита. Био бих за то, да се оба задовоље. Али, кад сами професори — као што сам дознао и што им служи на част — из родољубиве штедње и родољубивог обзира на имућствена средства наших фондова, одустају од првога петита свога и не рефтектују на накнаду за претрпљену штету због досадање неједнаке дотације, онда одустајем и ,)а од застуоања тога дела њихове молбе. Али тим јаче потпомажем и препоручујем славном

сабору примање другога дела молбе, онај петит њезин, да се од сада професори наше Карловач^е гимназије сасвим изједначе гледе плате са професорима Нозосадске гимназије. То изједначење тражи и налаже 92. §. Решкрипта, правда и сви други обзири. Обе су ми гимназије миле и драге, и баш зато. јер обе имају да служе једној идеји, да врше један задатак, а јер је у томе једнака и дужност обе професорске колегије, не могу са сво.је стране дозволити, да се, поред све те једнакости, само неједнакост у награди Карловачких професора трии и даље. С тога примам предлог петиционог одбора. Чудим се, да је већ у два маха пала реч у сабору о томе, како је посланик на уг. сабору Рохоњи израдио црофесорима Новосадске гимназије накнаду. Таква реч није требала пасти у сабору, јер но тој речи више вреди Рохоњи, све оно како је и онај код кога јенакнадаизрађена, него сабор наш, него закон, него цела наша автономија и сва наша автономна ирава. 0 заслугама Рохоњија може се у извесним круговима с насладом говорити, али мене индигнира, моју автономну свест дубоко вређа, кад се то и у лице сабора казује. Још је требало само испричати како је све то било. . .. Чудим се да је др. Медаковић могао рећи, да и Те^е ^егепсЈа не би могли спровести изједначење нрофесорских нлата, јер да су гимназије наше на два територија, Угарске и Троједнице. Чудим се, велим, да је то могао изјавити г. др. Медаковић, који се герира и хоће да важи као велики бранич автономије наше. Но још се више чудим кад чујем од г. дра Секулића, да су обе владе у питању изједначења професорских плата заузеле већ своје становиште. А највише се чудим, кад чујем скрупуле и о гоме, шта ће и како ће бити, ако која странка у том предмету поднесе уток на високо министарство, Са автономног становишта осуђујем све те изјаве и скрупуле, и сматрам их као продукат данашњих деавтономисаних назора и осећаја. Пре свеи нису ни високе владе непогрешиве, те се могу у предметима, који у њихову компетенцију спадају, информисати и т теИиз Такву информацију дозвољава нрема себи и светла Круна, а да јој, зар, непристуине буду државне и земаљске владе ! Али је овде реч о праву, а не само о