Srpski sion

Отр. 660.

„СРПСКИ СИОН. 8

Б р . 40.

је францус^и језик 1896[7. У Вршцу је од 11.ј'24. нарта 1893. служио с успехом као привр. школски референат. Ниједна сведоџба није у оригиналу но у преЕоду и пренису одостовереном конзисторијалним бележником Вршачким. 6. Милан НедељковиЛ рођ. у Каменици, иснит зрелости у Карловцима 1883, 3 године универзе у Загребу и Грацу. Г. 1892. положио је стручни иснит у Загребу за целу гим назију, из историје и географије, а слушао је осим тога и немачкп језик и литературу. Од 1886. г. као супленат, а од 1892, као редован професор с оценом иохвално и примерно. Немачки говори иотпуно, мађарски од чести зна и имао би се усавршити. 7. Дугиан Оиеримк рођ. у Избишту 1864. Свршио је од I—V у Панчеву реалку и од VI—УШ. гимназију у II. Саду. Матурирао 1884. с одликом. Универзу у Будимпешти с похвалним успехом. Струка му је немачки и кљижевност, споредан мађарски језик и књижевност. Служн од 1890 на Кардовачкој гимназији са врло добрим успехом. Зна словенски и вичан црквеном цојању. 8. Др. Данило ТрбојевиЛ рођ. из Смиљана 1870. Матуру у Госиићу 1889. с врло добрим успехом; промовиран је 1894. у Бечу за дра филозофије и грчког језика с латинским, као споредно. Слушао је предавање у Загребу и Бечу. Стручан испит положио је 1896, у Загребу. Служио је у Сењу и Госпићу од 1895—1901, а по том до данас на Земунској реалној гимназији беснрикорно. 9. Маша Косовац рођ. из Силбаша 1849, Свршио 1870. учитељску школу Сомборску са врло добрим успехом. Од 1878 —1879. био је у учитељском Семинару у Фалберштату као народни нитомац с добрим успехом. Служио је од 1870—1898. у Меленцима као учитељ. Члан је епарх. школ. одбора од 1872. до данас. Г 1896. замењивао је Миту Долгу. Не доказује знање мађар. језика. 10. Славко ЕоларовиЛ родом 1865. из Карловаца. Матуру са одликом 1883. на Карловалкој гимназији. Слушао је у Грацу и Бечу; 1887. г. апсолвирао филозофски факултет. Оспособљен је у Загребу 1891. и то као главне предмете математику л физику. Служи од 1887. у вел. Гимназији Карловачкој на задовољство. 11. Тихомиљ ОашјиЛ рођ. у Т. Сент-

миклушу 1865. Свришо је у НСаду гимназију 1884. Ансолвирао на Пештанској универзи 1888. год. Сгручан испит положио је 1894. из немачког језика и књижевности као главан, а српски језик и књижевност као споредно са врло добрим успехом, недагогијски испит с похвалним успехом. За црофесора гимнастике оспособљен је у Пеготи 1888 са добрим успехом. Сведоџба да је у Пештанској веџбаоници за професора од 9.[11. 1893. до 23.ј2 1894. вредно учествовао. Служио је од 1ј11. 1889. год. на Новосадској вел. гимназији и то као редован нредмет српски језик и књижевност. Обучавао цркв. појање од 1889[90. до 1894(5. год. Гимнастику од год. 1880—1901. Управитељ Учитељског Конвикга 1896 — 1900. 12. Мита КалиЛ нема прилога никакви. 13. Мита НешковиЛ нема ирилога никакви. 14. Милан Стеванов РадовиЛ рођ. Вргин Мосгу 1870. Реалну гимназију у Раковцу, свеучилиште у Загребу 1898. из историје и географије као главних предмета. Служи у Вуковару на реалној гимназији од 1894—1902. 15. Александар ЈорговиЛ позива се на прилоге код Школског Савета, Сад нодноси сводоџбе о привр. школ. референтству од 1897—1902. 16. Јован ГрчиЛ рођ. у Вуковару. Матуру 1872., професорски испит у Пешти 1882. с добрим успехом из латинског и грчки као споредним. У Грацу 1876. апсолвирао је права. Државни испит у Грацу. Предлажући горње молбенице известилац нримећује, да су М. Недељковић, Душан Сперњак, Мата Косовац и Св. Коларовић своје молбенице повукли. Погпредседник Др. Ђорђе КрасојевиК позива, да се приступи избору. После довршепог гласања констатовано је, да је гласало 64 посланика, Ђорђе Поповић добио је 36, Тихомиљ Остојић 27 и Др. Трбојевић 1 глас. Потпредседник Др. Ђорђе КрасојевиЛ про1'лашу,је, да је Ђорђе Поповић изабран за главног школског референта. Узима се на знање. Прелази се на избор епархијских школских референата за Бачку-Будимску; и Темишварску-Вршачку епархију. Известилац Др. Александар ил. РокниЛ