Srpski sion

С тр . 120.

,СРПОКИ смон. в

8Р. 4.

за, тим трипут у дркви навештен, те ако се дозна да не ностоји никаква препона браку, издаје свештеник невестин о томе уверење свештенику жениховом, а овај уверење надлежној политичкој власти. Пита се, је л нужно и иодпашање доказа да не иостоји између вереника сроство или не постоји? Ми велимо, да није нужно. А да није, ево доказа. У истој је књизи под чланком Х11Г. наведена „Наредба земаљске владе за Босну и Херцеговину од 15. Јануара 1888. бр. 8.782. глоде издавања женидбених дозвола за овостране припаднике, који у запосједнутих покраина намеравају ступити у брак." Иста је наредба ириошнтена од кр. земаљске владе кр. жупанијским областима и градским поглаварствима 29. Новембра и г. Иста је наредба написана на немачком језику, иа како је г. Жепић и свој поменути XI. чланак написао на основу подобне немачке наредбе од кр. угарског министарства, као што је и наредба под под чланком XIII на основу његове наредбе изашла, за извесно .ју је рђаво извео, те је под е) ставио погрешно, да се уз молбеницу уз остале доказе под а) ћ) с) (1) има поднети и доказ о можебитном сроству пзмеђу вереника. У немачком оригиналу нема да се има поднети и онај доказ под е) о можебитном сроству, него да се има поднети верно објашњење под.а) ћ) с) и с!) т. ј. о годинама вереника; о њиховој вероисповести, шго се може доказати крштеним писмом; о њиховој безбрачности и како стоји вереник са војничком дужношћу. За, тим се у засебноа ставу вели: „Аибеегс1ет ћа! с!аз ВШ^езисћ аисћ ете ЕгШс1гипд с1ег ћНМеИепзсћеп Раг1е1 (Јагићег хи еп1ћаНеп: ођ 2\У1бсћеп с!еп Вгаићеи1еп еЈпе УепуапбзсћаГ!; ос1ег Всћто^егзсћаЛ ћее1еће ипс! шепп ја, т №е1сћет 6гас1е" (т. ј. Сем тога, дужна је у молбеници странка изјавити, да л ностоји између заручника сроство или тастбинство, и ако постоји, у ком степену.) А да је велика разлика између „Егк1агип^-а" (изјаве) и „аиШепНзсћеп АиЕзсМиаз-а" (верног објашњења); то је бар јасно! 0 тога упозорујемо меродавне на ову неправилност, због које странке имају великих неирилика. д. р.

0 п и с ерпских фрушкогорских манастира 1753. год. Приоиштио: Д. Р. (Наставак.) Јеромонаси. дјакона и монаси, котори чинаго одјејанија неимјејут, сут сиј посљедујушчи : Јеромонах: НикиФор ! Јородјакон: Григориј „ Атанасиј Монах: Исаија „ Аганиј „ Доситеј „ Макариј „ ЈоасаФ Пајсеј которим приказасмо и т. д. као и у Фенеку што су заиоведили. По прочтении нравил, на 1733. љето, от свјатопочившаго Г. Арх. и Митроиолита Викентија Јовановића, в 34 иунктах издатих Фрушкогорским нашим монастирем, вопросихом обшче все, хошчут ли памјатствовати, в первом пунктје писанаја, и помошчију Божијеју исполњаватп, отвјешчаша јако по возможности и должности тшатисја будут, понеже на сие објешчание пред Богом дали сут. На 2. Свјашченица и дјакони, бљудут себе от пороков јавних, ашче же между братијами и случитсја что, но иаки примирјатсја на собору, или между собоју. В напред же и от сего бљустисја објешчавајутсја. На 3. Всја всјашченодјејствија по уставу, и типикону московском бивајут. На 4. Чини церковнија, како малија и великија вечерни, тако и прочаја служенија по уставу бивајут. На 5. Божественаја служба (кромје днеј в нихже тииикон возбрањает) во всја дни бивает. На 6. Ашче и до сеље њеци исходили, от сеље кромје великија нужди из церкви неисходити објешчајутсја. На 7. В 7. пунктје назначенаја иснолњајутеја. На 8. Такожде парусију в парусији но обичају Јерусалимскому номинајут. На 9. Литии о усобншх по всја дни но обичају и уставу бивајут. На 10. Досеље нрочитавали словеса иоучителнаја, в ираздники и дни недјелнија, от сеље же по всја дни објечшаемсја нрочитавати. На 11. Панагију но всја дни возвизајут. На 12. Повечерие и до ниње видјелоеја да ние мо^уће било, по вечери читати, радп дјел нааежашчих, такожде и от ниње не можем обдржавати.