Srpski sion

ди.%178.

„орпскж саоа &

бр . е.

и у Хрватској и Славонијп прогласи равпоправиост, као што је проглашена у Угарској. По превишњој наредби од 26. Јануара 1849. годпне у погледу прелаза из једне у другу веру хришћанску: 2.) опај који жели да пређе, и који је навршио 18. годину, мора пре свога прелаза у два пута и то другп пут у размаку од 4 недеље од првог одласка, ићи своме пароху са два сведока, и пред њима изјавити му да хоће из слободне воље да пређе у другу веру. Истом су наредбом сви дотадагаљп противни прописи у том погледу ван крепости стављени. По тврдњи Хостпнековој, важила је иста превигања наредба (1861.) и за војену крајину, те по томе важи и данас. Многи католички жупници, при прелазу православних у католпчку веру, нису се обзирали на ову наредбу, те чим би се ко ирпјавио да жели прећи, они бп га ома превели, без да га двапут гаиљу своме дотадагањем православном пароху. Наше свештенство, а и конзисторије у Хрватској и Славонији, треба да се ставе и саме на ово становиште, те да добро пазе, да се оно не изиграва од стране католичких жупника и женидбених судова. У таконазваној грађанској Хрватској п Славонији, где важи XXVI. зак. чл. од 1790/1. г. по ком на основу § 15. у мешовитим браковима, ако је отад акатолик; а мати катодичкиња не морају , но могу мушка деда васпптана бити у очиној вери, у њој већ може бити говора о уговору склопљеном пре венчања између акатолпчке п католичке стране, и то на основу превишњег решења од 12. Октобра 1807., да ће сву децу васпитати у католпчкој вери. Истпна по поменутом превишњем решењу од 12. Октобра 1807., могла би акатоличка страна пре стунања у брак дати од себе реверз, да ће и мушку децу васпптати у католичкој вери, али по дијецезанској окружници ђаковачке бискуније од 1870. бр. 253., у том случају, нема се издавати реверз, него се има склопитп правоваљан уговор. Исти би се уговор* имао по тврдњи Ј. Свирчевића у 12. бр. „СПазшка" бискупије ђаковачке за 1892. у чланку „Поступак при мешовитој женидби" саставити од прилике овако: „Потписани * За карактеристаку навешћемо, да дочим г. Белај и данае употребљава реч реверв (ревераалее), г. Свирчевпћ још 1892. у помевугон чланку рече: — ако буду ааручници склопили међу собом писмени уговор. Велимо „уговор а не „реверз", јербо се последња реч, као по католичку страку одиозна, не сме употребљавати. (Види дијецезанску окружницу бр. 258. ех 1870. год.).

Н. Н. заручник и Н. Н. заручница, овим се свечано међусобно обвезујемо, да ћемо сву нашу децу без разлике пола, којом Бог нашу женидбу благопзволпо буде, у католичкој цркви крстити дати и у католичкој вери одгајати. У Н Н. Н. заручник Н. Н. заручница Н. нД н н | сведоци видио: Н. Н. жупник. „Разуме се по себи, да се жупник сам не сме у уговор мешати, т. ј. нити га сме саставити ниги писати, него заручнике једино напутити да га саставе, а оп ће се на готовом уговору само потпнсати, као што се ево види и на формулару". „Овако састављенп уговор носи се кр. которском суду, да га он легализује." „Догодп ли се после, да муж не држи уговора, тада ће мајка сама, или што је боље жупник, тај прекршај уговора пријавити котарском суду, који је дужан кривца прогонитп ради преступка уговора. — —" Како се на жалост врло чесго догађа, да жуI пници при испиту, акатоличкоЈ страици, поднесу тобоже писмено о свргаеном испиту, да се под њега потпишу, а у самој ствари реверз о васпптању деце у католичкој вери, гато ови п учине, и не знајући на гато су се потписали, услед чега се доцније рађају тужбе и процеси — мп смо као члан конзисторије, имали прилике да доносимо иредлог у подобној ствари —; треба нашп свештеници, кад сазнаду, да који хоће да узме католичкињу, да га пре одласка жупнику упуте и науче, да се не да обданути, те да се ни на што потписује. А ако га већ не може одвратити да и мушку децу даде васпитати у католичкој вери, нека пастоји, да се бар правоваљан уговор сачине. Нагае пак конзисторије, треба у случајевима, кад женидбени судови поднесу кр. земаљској влади тужбу против ког православнога, гато је дао крститп мугако дете у православној цркви, дочим га је по обвезп требао крститп у католичкој цркви, да се прво известе: да, ли је исти пре скапања брака дао правоваљан уговор или не, и ако није, да одбију искања женидбеног суда, да се крштено дете у иравославној цркви истрише из протоколе крштених, и унесе у католичку. У ПГ говори г. Велај о равноправности православне цркве са римокатоличком. Г. Белај схваћа исту равноправност попут оиог