Srpski sion

О јр. 186.

„СРПСКИ

оион«.

Б р. 6

апостола са Христом — у сеојој изјавп, написаше: „ — — На против истина је, да је саб. одбор од год 1890. самовласно изменио § 94. Ш. одс. превишњег кр. рескрипта од 10. Авг. 1868. — —." Да су г. г. професори завирилп у поменути кр. рескрипт, а то су дужни били, и то им бар није бпло тешко учинити, кад су изишли „свету на впдику" да бране „неистину", а проповедају „истину"; видели би, да су с позивиим §-ом „натрчали", те у место, да су се позвали на § 92., они су се позвали на § 94. Истпна, није то „вапијући грех на небо"; ал тек не приличи једном управитељу и 12 професора, да су моглп тако што учинити. § 92. говори о платама професорским, а § 94. говори о избору професора т. ј. да их бира патронат дотичне гимназије. А то је тек нешто друго! Г. г. професорп „натрчали" су тако исто и са тврдњом • — да је саб. одбор од год. 1890. самовласно изменио § 94. III. одс. превишњег кр. рескрипта од 10 Авг. 1868.", дочим исту тобожње самовласно учињеиу измену, нпје учинио саборски одбор од 1890., пего онај од 1889. — управо онај од 1885.-1890 А да је то тако, а не онако, као што г. г. про фесорп тврде у својој пзјави, нека изволе завирити у записнике саборског одбора — то им је бар лако данас, ако не свима, а оно онима, што им је намењено истраживање грађе у народној архиви —; илако нм је то тешко, нека изволе завприти у „Постанан и развитак сршке иравославне велике гимназије у Новом Саду и , што га је написао њен управитељ г. Васа Пушибрк (Н. Сад. 1896.). У истом ће наићи на стр. 62 ово: „— — Тек са 1. Јануаром 1890. а услед решења саборског одбора од 20. Дедембра 1889. (1. Јаиуара 1890.) бр. С. 0. 1972/967. ех 1889. изједначени су овогимназијскп — новосадскп — професори у плати са професорима иа државним гимпазијама — —А у „Тумачу а г. др. Жарка МиладиновиДа, на стр. 170. „— — И тако су професори новосадске гимназије (од 1. Јануара 1890.) изједначени са државнпм профееорима у Угарској, а професори карловачке гимназије са земаљским професорима у Хрватској и Славонији — —". А још боље нека завире у брошуру „Пред сабор члановима срп. нар. цркв. сабора" Н. Сад 1892., у којој се на завршетку рече: „Написано, штампано и пздано на основу закључака заједничке конференцпје професЈрских колегија па карловачкој и на новосадској гимназији, држане у Новом Саду 9. (21.) фебруара 1893.", у којој је на стр. 49/52. у целости наведен поменути закључак. Да ни овај погрешан — не ћемо да кажемо неистинпт навод, као што би г. г. професори рекли — нису требали нп смели г. г. професорп учпнптп; то је бар јасно. А њега нису смеми учлнити с тога, што је 1889. годпне бно други саборски одбор, којп је исти заклучак донео, на којц су г. г. професори тако ополчени, а другп 1890.

1889. је године био онај саборски одбор као што рекосмо, што га је сабор 1885. изабрао, а 1890. онај, што је сабор 1890. изабрао био, и који је све до 1902. до мајског сабора постојао, а од то доба познат под „хајдучким саборским одбором". Г. г. су професорп у својој изјави на овај други и мислили п циљали, те да се својим „благодјетељима" и том прилпком покажу благодарни п захвални, нападоше га с онаком неистином, а уз то и неистином у својој „Изјави" као да је тобоже он самовласно изменио § 94. (управо § 92.) рескрипта, те у пркос рескриптуалном наређењу и тумачењу сабора од 1870. и свих потоњих сабора плате професора карловачке гимназије нормирао према платама нрофесора у државним гимназијама Хрватске и Славоније. Да случајно помеиуту „Изјаву" није својеручно написао г. Коларовић, могла би се г. г. извииити, да је те грешке учинио конципиент или писар, као што су други у нодобним приликама чинили. Е, да пређемо сада на ствар. У I. тачци прогласисте за неистину нашу тврдњу, „да је професорско тело карловачке гимназије до сада изјављивало и другима славу и хвалу, који за њега нису ни налик учинили оно, што је мајски сабор". Е, лепо, и красно! А молићемо: је ли неистина, да су 1888. 19. Априла као скупштинари црквене скупштине, сем управитеља и 3 професора, од којих су милом Вогу хвала још двојица у животу и то г. г. Ђорђе Магарашевић п Петар Нинковић, потписали адресу Герману патријарху, приликом његове четрдесетогодпшњице ступања у калуђере, у којој је и ово речено за њега: „— — Тебе осуђују, а Ти прашташ; Тебе нападају, а Ти благосиљаш. 0 непостижима доброто људска! 0 ненадмашива красото хришћанека! Неувели венче врлииа небесних! Милосги богате неисцрпни впру! "? (Види бр. 28. „Српског народа" за 1888.). Је ли неистина, да се том приликом патрпјарху поклонила п професорска колегпја карловачке гимназије? (Види бр. 32. „Српског народа" за 1888. и „Програм кар. гимназије" за 1887|8. стр. 43.). Је ли неистпна, да је 9. Октобра 1887. професорски збор са проф. др. Миланом Димитријевићем, као управптељевим замеником, патријарху Герману изрекао благодарносг, на заведењу мировинског фонда за професоре? (Види „Програм" за 1887.18. стр. 42.). А тек патрпјар Герман није учинио карловачким професорима оно, што им је учинио „мајскп сабор", пошто за време његовог патријарховања, професори не дођоше ни до изравнања своје нтате са професорима на државиим гпмназијама у Троједнпцп, него до тога дођоше тек за време администрације владике Василијана 1889. Што се пак тиче уступљенпх 20000 фор. за „бити имајући мировински фонд", за то му тек професорска колегија није имала повода нзрицатп славу п хвалу, пошто је он истпх 20000 фор. наменио за награду Грозноме и његовој суирузи, а по смрти њиховој, да припадне свештеничко-удовичком фонду, коме је и припао, чим је сабор устаповпо мпро-